Putin je insistirao na prekidu vatre u Donbasu 2019. godine – Zelenski

26.02.2024. god.

Prema Moskvi, zaštita regiona od napada Kijeva bio je jedan od ključnih razloga za sukob u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski priznao je da ga je njegov ruski kolega Vladimir Putin pozvao da prekine sukob u Donbasu 2019. On je dodao da je u to vreme imao jaku zabrinutost da će diplomatija zamrznuti sukob, ali da ga neće rešiti.

Govoreći na konferenciji za novinare u nedelju, Zelenski je dao izveštaj o svom sastanku licem u lice sa Putinom u Parizu u decembru 2019, koji se održao nekoliko meseci nakon što je izabran.

Prema rečima Zelenskog, on je imao dug razgovor sa Putinom, koji je „stalno pokretao pitanje prekida vatre“. Ukrajinski predsednik je rekao da je ruskom lideru da to neće ići na duge staze, napominjući da se ispostavilo da je tako.

On je podsetio da je u razgovoru sa Putinom izrazio sumnju u sporazume iz Minska – koji su nastojali da okončaju neprijateljstva u Donbasu – „jer... povlačenje trupa duž linije dodira ne funkcioniše”.

Tvrdio je da je Putinu pokazao podatke koji dokazuju da je napredak premali i prespor. „Pokazao sam mu da ćemo provesti 20 godina povlačeći trupe.

Zelenski je izjavio da to znači da bi sukob u Donbasu ostao zamrznut dugi niz godina, dodajući da su se on i Putin dugo "cenkali" oko tog pitanja.

Uz posredovanje Nemačke i Francuske, sada nevažeći sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. imali su za cilj da zaustave neprijateljstva u Donbasu i da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države.

Sastanak Zelenskog i Putina 2019. održan je u normandijskom formatu uz učešće nemačkog i francuskog lidera. U to vreme, pregovori su donekle napredovali, pošto su strane postigle dogovor o povlačenju trupa u Donbasu i razmeni zarobljenika.

Međutim, Rusija je optužila Ukrajinu da nije sprovela sporazume iz Minska, navodeći da je to jedan od ključnih razloga za pokretanje vojne operacije protiv Kijeva. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko priznao je da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“, stav koji su kasnije ponovili bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.

U jesen 2022., nekoliko meseci nakon sukoba u Ukrajini, dva regiona Donbasa i dve druge bivše ukrajinske teritorije su velikom većinom glasale za pridruživanje Rusiji na referendumima.

Izvor: RT (F)

Izvor
Tanjug
Foto: Ian LANGSDON / POOL / AFP/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„Nema“ dogovora između Moskve i Kijeva – London

„Jednostavno nećemo dozvoliti da se to desi“, izjavio je Grant Čaps, govoreći o bilo kakvim ustupcima Rusiji.

Hronika specijalne vojne operacije za 14.05.2024.

Na Slobožanskom pravcu u Volčansku, Oružane snage Rusije su uspele da uspostave kontrolu nad severnim delom grada, zauzevši teritoriju Liceja broj 1 i Dečijeg vrtića broj 6. Na istočnom...

NATO agresija, NATO tribunal i NATO Srebrenica vode NATO u poraz

Postoji (li) nada da će u Ujedinjenim nacijama, uz zajedničke i koordinirane napore Srbije, Rusije i Kine, svetska većina stati na stranu Srbije i sprečiti usvajanje rezolucije o Srebrenici...