Čak i kao „statistička greška“, Srbija ima šanse na ruskom tržištu

Gost ovonedeljnih „Poslovnih razgovora“ je gospodin Radojica Sretenović, savetnik u moskovskom predstavništvu Privredne komore Srbije. Gospodin Sretenović je predstavio aktivnosti predstavništva PKS u Moskvi i izneo svoje viđenje nastupa srbskih firmi na velikom i zahtevnom ruskom tržištu.

Recite nam uopšteno koji su glavni zadaci moskovskog predstavništva Privredne komore Srbije?

- Predstavništvo Privredne komore Srbije je registrovano kao komercijalno- tehnički biro pri ambasadi Srbije, tako da ima status diplomatsko- konzularnog predstavništva. Osnovni cilj je promocija srpske privrede, afirmacija srbskih privrednih društava u RF, uspostavljanje kontakata, povezivanje firmi i jednostavno povećavanje spoljno - trgovinskog prometa između Srbije i Rusije. Naša je ideja, da kroz poslove koje radi predstavništvo Privredne komore Srbije povećamo izvoz u RF.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i predsednik međuregionalne Moskovske asocijacije preduzetnika (MAP) Andrej Podenok potpisali su 13.februara na Sajmu „Prodekspo“ u Moskvi Sporazum o saradnji, radi unapređenja saradnje malih i srednjih preduzeća Srbije i Ruske Federacije. Šta će to konkretno značiti? Kakvu će korist imati preduzetnici?

- To je posledica saradnje koje ima Privredna komora Srbije, odnosno njeno predstavništvo u Moskvi sa MAP - koja je jedna velika organizacija i pokriva šire regione u Rusiji. Posledica jedne takve saradnje, gde smo zajednički organizovali nekoliko prezentacija srbskih firmi, navela nas je da potpišemo jedan ugovor o zajedničkoj saradnji koji će omogućiti veću afirmaciju srbskih firmi na ruskom tržištu. Takođe omogućiće i fleksibilniji pristup ruskom tržištu, a sledeća faza to će biti saradnja preduzetnika obe zemlje. Planirano je da u oktorbru ove godine, u Beogradu bude održan jedan forum malih i srednjih preduzeća uz učešće MAP-a i srpske Privredne komore.

„Poslovni razgovori“ prate nastupe srbskih privrednika na sajmovima u Moskvi. Uglavnom je najveći problem sertifikacija proizvoda i nedeovoljni kapaciteti, jer ovo je ogromno tržište koje je malim firmama teško kontinuirano da snabdevaju. Kako Vi vidite rešenje ovog problema?

- U praksi, firme koje su se obratile PKS, predstavništvu u Moskvi, ili meni lično, ili mojim saradnicima, uvek su dobijale uvek adekvatne odgovore koji se odnose na sertifikaciju proizvoda. To nije više tako veliki problem, mislim na samu sertifikaciju, kao što je nekad bilo. Međutim, ljudi, verovatno, nedovoljno informisani i pokušavaju sami da rade, pa, moguće je nailaze na lokalne partnere iz RF, koji često probaju i nešto da profitiraju. Zato se u ovom segmentu javljaju problemi, a ne bi smelo da ih bude. Zato, uvek predlažem našim ljudima da se obrate PKS, predstavništvu u Moskvi, jer mi ćemo ih uputiti kako na najbrži i najbezbedniji način da izvrše sertifikaciju svojih proizvoda i time steknu početni uslov za izvoz na rusko tržište.Što se tiče nedovoljnih kapaciteta, tu isto postoji jedna mala fama kod nas. Ne bi trebalo da se zanosimo idejom da jedna mala firma može da snabdeva svojim proizvodom celu Rusiju. Ona može da snabdeva jedan sistem, lanac- u obimu u kojem ta firma može i želi.

Mnogo se govori o tome da će ulaskom Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju prestati da važe svi bescarinski ugovori i olakšice za srpske firme koje nastupaju na ruskom tržištu. Recite nam iz prve ruke da li će se i kako to pitanje rešavati?

- Neopravdano se govori o tome da prestati da važe ti ugovori o bescarinskoj trgovini. Oni neće prestati da važe, praktično sve do, stupanja Srbije u EU. Druga posledica stupanja Rusije je ta što je RF u obavezi da smanjuje određene carinske stope za robe iz drugih zemalja. To znači da ako je carina bila recimo 15%, ona će do 2015.godine biti 12%.

Sporazum Srbije i Rusije predstavlja jedan bilateralni sporazum između dve zemlje, što članstvo u STO ne negira. To znači da zemlje između sebe i dalje imaju pravo da sklapaju određene sporazume, da prave preferencijale za određene vrste proizvoda. Tako će bescarinska trgovina između Srbije i Rusije ostati, ali će uvozne carine za određene robe iz drugih zemalja, konkretno, iz npr EU, biti niže, pa se na taj način i konkurentnost proizvoda iz Srbije smanjuje.

Nedavno je na sajmu Prodekspo, PKS imala zapažen nastup. Vi ste tom prilikom bili i domaćin srbskom ministru poljoprivrede. Sa druge strane, u Moskvi je i novi srbski ambasador, gospodin Slavenko Terzić. Dakle, stručne savete pružate ne samo privrednicima, već i visokim državnim strukturama...

- Da, mi redovno informišemo naše privrednike na razne načine. Mi imamo jednu dosta aktivnu sekciju za RF pri Privrednoj komori Srbije, u Beogradu, koja broji preko 250 firmi. Tu smo sekciju čak nedavno podelili u 6 manjih podsekcija, kako bismo operativnije i brže radili.

Da, bio sam da tako kažem, domaćin ministru Kneževiću na sajmu Prodekspo i upoznao sam ga sa novim pravcima i tendencijama savremene Rusije. Takođe, razgovarali smo da bi Srbija trebalo da se okrene ruskom tržištu, ali sa značajnim pomakom što se tiče kvaliteta. Ne da to bude kao nekad, kada su ljudi mislili da se Rusima može sve prodati sve. To je, nažalost, bilo nekakvo pravilo, a ono danas uveliko više ne važi.

Naša je misija, mi pokušavamo i objašnjavamo i sve srpske firme usmeravamo na saradnju sa našim predstavništvom u Moskvi i uopšte sa Privrednom komorom Srbije.

Što se tiče same ambasade, odmah sam upoznao našeg novog ambasadora, gospodina Terzića, sa mojim realnim pogledima na rusko tržište i to ću učiniti i sa svim novim saradnicima koji budu dolazili. Za sad je tu ekipa koja je, praktično sa nekakvim vrlo malim promenama ostala od ranije. No, što se tiče te ekonomske saradnje, mi ćemo uvek biti na vezi i raditi na afirmaciji srbskih proizvoda i firmi, bez obzira da li se radi o prehrani, koja možda dominira.

Koja su, po Vašem mišljenju još neostvarena polja saradnje? Šta bi još Srbija mogla da ponudi ovom velikom tržištu?

- Imamo tu, na primer, industrijske proizvode koje bi trebalo polako afirmisati i uključivati. Mogu vam reći da Rusija mesečno, uveze mašinske i elektro opreme u vrednosti od 12 milijardi dolara, iz čitavog sveta. Na godišnjem nivou to je oko 145 milijardi. Moja su razmišljanja da bi Srbija polako trebalo da traži svoje mesto. Nama je dovoljno da idemo na nivo statističke greške, od svega pola procenta, i to je već posao za možda 10 hiljada ljudi u Srbiji.

Naravno, ne možemo mi biti kao velike nemačke kompanije, ali ima lepih primera. Tu je fabrika montaže i opreme „Goša“, oni već imaju stalnu saradnju sa Rusima. U tom pravcu možemo raditi na povećavanju izvoza, ali ne samo kroz „Gošu“, već i kroz druge metalske komplekse, kao što je bila Mašinska industrija Niš, Fabrika vagona Kraljevo, firma u kojoj sam ja radio - „Sloboda“, „14.oktobar“ iz Kruševca i redom veliki broj firmi.

Ima mnogo firmi koje bi mogle, ne odmah, već kroz neko vreme mogle da naprave dobru saradnju. Prvo, imamo dobru političku klimu, a potom da napravimo i dobru ekonomku osnovu i prilike, dogovore. Sa Rusijom, gotovo uvek mora da se radi putem međudržavne saradnje, što se tiče svih većih poslova.