Pravna nemoć EU

Tragedija u redakciji pariskog nedeljnika Charlie Hebdo naterala je vlasti država-članica EU da ponovo razmisle o mogućoj preventivi sličnih slučajeva. Specijalne službe su požurile da potraže pojačavanje policijskih snaga. Ipak, u senci ostaje pitanje koliko je zakonodavstvo država EU sposobno da adekvatno reaguje na pooštravanje situacije u sredinama gde postoji više religija.

Poslednjih godina, na Zapadu je popularno kritikovati Rusiju za navodno preoštro rusko zakonodavstvo. Ipak, ono što se desilo u Parizu i uopšte otpor u evropskom društvu vrlo jasno pokazuje neophodnost državno-pravnog regulisanja ovih pitanja. I ovde EU uopšte ne bi smetalo da uzme u obzir rusko iskustvo koje se tiče prevencije eskalacije nasilja u mnogokonfesionalnog državi.

U ruskom zakonodavstvu odgovarajuća pravna norma je određena kao "dejstvo usmereno na buđenje mržnje ili neprijateljstva, kao i vređanje dostojanstva čoveka ili grupe lica na osnovu pola, rase, nacionalnosti, jezika, porekla, odnosa prema religiji, a takođe i pripadnosti bilo kakvoj socijalnoj grupi, a koje se čini javno ili putem sredstava javnog informisanja". Ova se dejstva kvalifikuju kao "zločin protiv ustavnog poretka i bezbednosti države".

U državama EU, slične pravne norme ne postoje - za razliku od na primer, vrlo precizno propisane norme koja se tiče Holokausta. Postojanje jasno definisane pravne norme, sprečilo bi pojavu karikatura, koje vređaju bilo koju versku zajednicu. Međukulturni međusobni odnosi predstavljaju jedan od glavnih problema današnje Evrope i prema njemu bi se trebalo odnositi sa mnogo odgovornosti i ozbiljnosti, govori za "Rosija sevodnja" ekspert Instituta Evrope RAN Vladislav Belov:

- Međukulturna sfera, i sredina, međukulturni menadžment- to je veoma složena tematika, oko koje se može diskutovati, pa u tom smislu i u Evropi. I svi pokušaji mirenja kultura objektivno mogu naići na pozitivnu reakciju. Jer, ne zaboravimo da su i hrišćanska i muslimanska kultura tesno povezane. One istovremeno i zajednički žive jedna uz drugu, ali se i ne trpe u određenim sferama poput politike ili svakodnevnog života.

"Opasnost za slobodu ili potpuno licemerje?" - sa ovakvim naslovom francusko interenet izdanje Atlantico je objavilo ovih dana članak čuvenog novinara i stručnjaka za finansije Bendžamina Dormana. On je zabrinut oko situacije do koje je došlo poslednjih godina u francuskim medijima i govori o "dvojnim standardima" koji i dovode do takvih pojava u društvu kao što je bilo ubistvo novinara satiričnog lista Charlie Hebdo. Naši novinari stvaraju takav utisak da ne primećuju svoju krajnju ispolitizovanost i nemogućnost da odraze čitav spektar političkih stavova. Svi oni se u velikoj većini pridržavaju istih pogleda: da- Evropi i multikulturalizmu, ne - Sarkoziju i hrišćanstvu"- ukazuje Dorman i zaključuje: "Oni već odavno pokušavaju da drugima nametnu svoje mišljenje i poglede na svet, a ne bave se objektivnim informisanjem". Ne krije li se u ovome i jedan od razloga za ono što se dešava u zapadnom društvu - i ne samo u međukonfesionalnoj sferi?

Petar Iskenderov,