Правна немоћ ЕУ

Трагедија у редакцији париског недељника Charlie Hebdo натерала је власти држава-чланица ЕУ да поново размисле о могућој превентиви сличних случајева. Специјалне службе су пожуриле да потраже појачавање полицијских снага. Ипак, у сенци остаје питање колико је законодавство држава ЕУ способно да адекватно реагује на пооштравање ситуације у срединама где постоји више религија.

Последњих година, на Западу је популарно критиковати Русију за наводно преоштро руско законодавство. Ипак, оно што се десило у Паризу и уопште отпор у европском друштву врло јасно показује неопходност државно-правног регулисања ових питања. И овде ЕУ уопште не би сметало да узме у обзир руско искуство које се тиче превенције ескалације насиља у многоконфесионалног држави.

У руском законодавству одговарајућа правна норма је одређена као "дејство усмерено на буђење мржње или непријатељства, као и вређање достојанства човека или групе лица на основу пола, расе, националности, језика, порекла, односа према религији, а такође и припадности било каквој социјалној групи, а које се чини јавно или путем средстава јавног информисања". Ова се дејства квалификују као "злочин против уставног поретка и безбедности државе".

У државама ЕУ, сличне правне норме не постоје - за разлику од на пример, врло прецизно прописане норме која се тиче Холокауста. Постојање јасно дефинисане правне норме, спречило би појаву карикатура, које вређају било коју верску заједницу. Међукултурни међусобни односи представљају један од главних проблема данашње Европе и према њему би се требало односити са много одговорности и озбиљности, говори за "Росија севодња" експерт Института Европе РАН Владислав Белов:

- Међукултурна сфера, и средина, међукултурни менаџмент- то је веома сложена тематика, око које се може дискутовати, па у том смислу и у Европи. И сви покушаји мирења култура објективно могу наићи на позитивну реакцију. Јер, не заборавимо да су и хришћанска и муслиманска култура тесно повезане. Оне истовремено и заједнички живе једна уз другу, али се и не трпе у одређеним сферама попут политике или свакодневног живота.

"Опасност за слободу или потпуно лицемерје?" - са оваквим насловом француско интеренет издање Atlantico је објавило ових дана чланак чувеног новинара и стручњака за финансије Бенџамина Дормана. Он је забринут око ситуације до које је дошло последњих година у француским медијима и говори о "двојним стандардима" који и доводе до таквих појава у друштву као што је било убиство новинара сатиричног листа Charlie Hebdo. Наши новинари стварају такав утисак да не примећују своју крајњу исполитизованост и немогућност да одразе читав спектар политичких ставова. Сви они се у великој већини придржавају истих погледа: да- Европи и мултикултурализму, не - Саркозију и хришћанству"- указује Дорман и закључује: "Они већ одавно покушавају да другима наметну своје мишљење и погледе на свет, а не баве се објективним информисањем". Не крије ли се у овоме и један од разлога за оно што се дешава у западном друштву - и не само у међуконфесионалној сфери?

Петар Искендеров,