Novac zaraćenih strana u Evropi za vreme Drugog svetskog rata

Kakav je sovjetski novac   bio u upotrebi  za vreme Drugog  svetskog   rata, koji je novac važio  na  tertorijima koje su bili   okupirali  Nemci,   a koji u zemljama koje je oslobdila Crvena  armija...

Avijatičar na moneti od 5 rubalja

Krajem 1930-ih u  raznim krajevima Evrope se u vazduhu osećao  skori početak rata.  U SSSR-u se  to odrazilo i na novčanicama.

Godine 1938.  u opticaj su  bile puštene dve nove  banknote u apoenima od 2 i 5 rubalja.   Na njima su bili naslikani padobarnac  pod punom ratnom opremom i  avijatičar  na fonu ratnog aviona.   

Milijarde s trilionima

Tokom rata Grčka,   države   na teritoriji  Kraljvine Jugoslavije, Čeholsovačka, koje su se nalazile pod nacističkom okupacijom, preživljavale su hiperinflaciju. Nemačke okupacione vlasti su u neograničenom „tiražu“  štampale  novac nastojeći da na taj način izvuku od  porobljenog  stanovništva sve što se još mogli izvući,  a što je imalo bilo kakvu  tržišnu vrednost.

Grci,  Česi i mnogi drugi narodi sa okupiranih teritorija bili su prinuđei da u početku računaju u milionima,  zatim u miljardama,  a uskoro i u trilionima. Tako na primer,   posle oslobođenja  Grčke,  krajem 1944,  jedna nova drahma se menjala za  50 milijardi „vojnih“  drahmi.

Stabilnost rublje za vreme rata

Stabilnost sovjetske monete tokom rata moguće je objasniti time što je slobodno tržište funkcuonisalo samo ograničeno,  dok su cene rasle u razumnim za ratne prilike granicama. Količina novca u prometu je povećana  četiri puta.

Istina,  za vreme rata u ogromnom iznosu su  emitoavne  obveznice   državnog zajma. Narod je davao poslednje što je imao za  Crvenu armiju,  ali se mora  reći i da je deo  obligacija distribuiran i prinudnim putem.

Zlatni červonci

U SSSR-u,  bez obzira na ogromne  teškoće,  ništa slično se nije desilo i za sve  vreme tajanja rata nije se uvodila nova  novčana nominacija.  Čak šta više,  ni dizajn moneta  nije pretrpeo nikakve promene,   nego su one  ostale iste kakve su bile u mirno  vreme.  To je doprinelo održavanju političke stabilnosti u  zemlji. 

Takođe je moguće da su  vlasti gajile nepoverenje  prema novim banknotama koje bi mogle biti uvedene   tokom rata i odnosu kursa između  „starog“  i „novog“  novca.

Osim rublje,  u novčanom prometu je bio i červonec u nominaciji od 1, 3, 5 i 10 apoena emitovanih 1937.  godine  s portetom Vladimira Iljiča.

Uvedeni još 1922.  radi uspostavljanja normalnog   novčanog  prometa  u vrednosti  1:10  u odnosu na  obračusku rublju,  červonci su se u poečtku mogli slobodno menjati za zlato.

Červonci emitovani 1937,   za razliku od onih pređašnjih, nisu imali potpise članova Državnog fiskalnog saveta  Banke SSSR-a  od kojih su mnogi  već postali žrtve  Staljinovih represija.

Sa tih banknota je nestao takođe i natpis  „Bankarska moneta podleže razmeni  za zlato“. 

U praksi,  razmena  papirnog novca za zlato  prestala je još 1928.        

Karbovanci i rajhsmarke

Na okupiranim tertorijama SSSR-a hitelrovci nisu  zabranjivali upotrebu sovejtskih rubalja i červonaca.  Osim toga,  kao što je to nekad radio i Napoleon,  nacisti su na na okupiranim sovejtskim teritorijama počeli sami da štampaju te bankonote  i pušatli ih  u opticaj u banakama,  državnim  nadeleštvima i prodavnciama koje su zazuli  prilikom okupacije.

A radilo se o ogromnim sumama - hiljaadma i milionima červonaca.

Teritorija rajhskomesarijata „Ukrajina“

Nemci su za okupirane sovjetske teritorije takođe štampali posebne rajhsmarke, a na  Ukrajini i delovima Belorusije (teritorija rajhskomesariajta „Ukrajina") još i karbovance, što je bilo povezano s planovima Nemaca o rasturanju Sovjetskog Saveza. 

Na novčanicama  karbovanaca štampanim  u Rovnu, Ukarjina,    nije bilo nikakvih znakova i simbola   koji bi mogli ukazivati  na državnost ove sovjetske  republike.

Istovremena upotreba u platnom prometu tri paralelne novčane  valute  izazvala je stihiju u kursu.

Kad god bi nacisti imali više ratne sreće na frontovima,  rastao je kurs  i njihove okupacione rajhsmarke,  i obratno.

Samo po sebi valutno tržište je bilo  toliko crno  da se zbog „špekulacije“  moglo  dospeti i u konclogor!

Kako je  Nemačka razgrtala žar  tuđim rukama
   
U većini zemalja koje su nacisti bili pokorili,  ako je i korišćen novac  od pre okupacije kao što je to bio slučaj u SSSR-u,  on je morao biti obeležen posebnim  simbolima. Nemci su štampali specijalne rajhsmarke  jedinstvenog modela koje su   bile u  opticaju samo  na okupiranim teritorijama. Time su se bavile imperijalne kreditne štedionice.

To je bio dopunski kanal preko kojeg je stanovništvo  plaćalo skoro u stopostotnom iznosu vojne rashode.

Frontovske finansije

Sam Treći Rajh skoro do pred sam kraj rata bio je sigurno zaštićen  od svake vrste finanasijske nestabilnnsti.

Plaćanje  pravim rajhsmarkama izvan   granica Nemačke bilo je zabranjeno.

Pri tome je nemačka armija imala  sosptevni novac  „novac trofeja“.

Specijalnu monetu namenjenu  nemačkom Vrmahtu korstili su  mestima u kojima su bile stacionirane  njihove trupe za kupovinu robe i isplatu  zaposlenog peronala. 

Podsećamo da na značajnom broju banknota nije bilo znakova kukastog krsta koji se nalazio samo na nvčanicama krupnih apoena.

U zemljama savezmicama Nemačke -  Ruminiji,  Mađarskoj,  Italiji,  Nezavisnoj Državi Hrvatskoj,  u opticaju su bile banknote  sopstevenih novčanih sistema. Neke od tih banknota štamapne su u Nemačkoj. 

Tako su emsije novca Bugarske  i kune fašističke,  ustaške   Hrvatske štmapane u nemačkoj firmi „Gizeka i  Deverient“ (Gisecke & Devrient)

Pri kraju rata  dojučerašnje saveznike Nemačke  je takođe   pogodila hiperinflacija.


Branko Rakočević