Новац зараћених страна у Европи за време Другог светског рата

Какав је совјетски новац   био у употреби  за време Другог  светског   рата, који је новац важио  на  терторијима које су били   окупирали  Немци,   а који у земљама које је ослобдила Црвена  армија...

Авијатичар на монети од 5 рубаља

Крајем 1930-их у  разним крајевима Европе се у ваздуху осећао  скори почетак рата.  У СССР-у се  то одразило и на новчаницама.

Године 1938.  у оптицај су  биле пуштене две нове  банкноте у апоенима од 2 и 5 рубаља.   На њима су били насликани падобарнац  под пуном ратном опремом и  авијатичар  на фону ратног авиона.   

Милијарде с трилионима

Током рата Грчка,   државе   на територији  Краљвине Југославије, Чехолсовачка, које су се налазиле под нацистичком окупацијом, преживљавале су хиперинфлацију. Немачке окупационе власти су у неограниченом „тиражу“  штампале  новац настојећи да на тaј начин извуку од  поробљеног  становништва све што се још могли извући,  а што је имало било какву  тржишну вредност.

Грци,  Чеси и многи други народи са окупираних територија били су принуђеи да у почетку рачунају у милионима,  затим у милјардама,  а ускоро и у трилионима. Тако на пример,   после ослобођења  Грчке,  крајем 1944,  једна нова драхма се мењала за  50 милијарди „војних“  драхми.

Стабилност рубље за време рата

Стабилност совјетске монете током рата могуће је објаснити тиме што је слободно тржиште функцуонисало само ограничено,  док су цене расле у разумним за ратне прилике границама. Количина новца у промету је повећана  четири пута.

Истина,  за време рата у огромном износу су  емитоавне  обвезнице   државног зајма. Народ је давао последње што је имао за  Црвену армију,  али се мора  рећи и да је део  облигација дистрибуиран и принудним путем.

Златни червонци

У СССР-у,  без обзира на огромне  тешкоће,  ништа слично се није десило и за све  време тајања рата није се уводила нова  новчана номинација.  Чак шта више,  ни дизајн монета  није претрпео никакве промене,   него су оне  остале исте какве су биле у мирно  време.  То је допринело одржавању политичке стабилности у  земљи. 

Такође је могуће да су  власти гајиле неповерење  према новим банкнотама које би могле бити уведене   током рата и односу курса између  „старог“  и „новог“  новца.

Осим рубље,  у новчаном промету је био и червонец у номинацији од 1, 3, 5 и 10 апоена емитованих 1937.  године  с портетом Владимира Иљича.

Уведени још 1922.  ради успостављања нормалног   новчаног  промета  у вредности  1:10  у односу на  обрачуску рубљу,  червонци су се у поечтку могли слободно мењати за злато.

Червонци емитовани 1937,   за разлику од оних пређашњих, нису имали потписе чланова Државног фискалног савета  Банке СССР-а  од којих су многи  већ постали жртве  Стаљинових репресија.

Са тих банкнота је нестао такође и натпис  „Банкарска монета подлеже размени  за злато“. 

У пракси,  размена  папирног новца за злато  престала је још 1928.        

Карбованци и рајхсмарке

На окупираним терторијама СССР-а хителровци нису  забрањивали употребу совејтских рубаља и червонаца.  Осим тога,  као што је то некад радио и Наполеон,  нацисти су на на окупираним совејтским територијама почели сами да штампају те банконоте  и пушатли их  у оптицај у банакама,  државним  наделештвима и продавнциама које су зазули  приликом окупације.

А радило се о огромним сумама - хиљаадма и милионима червонаца.

Територија рајхскомесаријата „Украјина“

Немци су за окупиране совјетске територије такође штампали посебне рајхсмарке, а на  Украјини и деловима Белорусије (територија рајхскомесариајта „Украјина") још и карбованце, што је било повезано с плановима Немаца о растурању Совјетског Савеза. 

На новчаницама  карбованаца штампаним  у Ровну, Укарјина,    није било никаквих знакова и симбола   који би могли указивати  на државност ове совјетске  републике.

Истовремена употреба у платном промету три паралелне новчане  валуте  изазвала је стихију у курсу.

Кад год би нацисти имали више ратне среће на фронтовима,  растао је курс  и њихове окупационе рајхсмарке,  и обратно.

Само по себи валутно тржиште је било  толико црно  да се због „шпекулације“  могло  доспети и у концлогор!

Како је  Немачка разгртала жар  туђим рукама
   
У већини земаља које су нацисти били покорили,  ако је и коришћен новац  од пре окупације као што је то био случај у СССР-у,  он је морао бити обележен посебним  симболима. Немци су штампали специјалне рајхсмарке  јединственог модела које су   биле у  оптицају само  на окупираним територијама. Тиме су се бавиле империјалне кредитне штедионице.

То је био допунски канал преко којег је становништво  плаћало скоро у стопостотном износу војне расходе.

Фронтовске финансије

Сам Трећи Рајх скоро до пред сам крај рата био је сигурно заштићен  од сваке врсте финанасијске нестабилннсти.

Плаћање  правим рајхсмаркама изван   граница Немачке било је забрањено.

При томе је немачка армија имала  сосптевни новац  „новац трофеја“.

Специјалну монету намењену  немачком Врмахту корстили су  местима у којима су биле стациониране  њихове трупе за куповину робе и исплату  запосленог перонала. 

Подсећамо да на значајном броју банкнота није било знакова кукастог крста који се налазио само на нвчаницама крупних апоена.

У земљама савезмицама Немачке -  Руминији,  Мађарској,  Италији,  Независној Држави Хрватској,  у оптицају су биле банкноте  сопстевених новчаних система. Неке од тих банкнота штамапне су у Немачкој. 

Тако су емсије новца Бугарске  и куне фашистичке,  усташке   Хрватске штмапане у немачкој фирми „Гизека и  Девериент“ (Gisecke & Devrient)

При крају рата  дојучерашње савезнике Немачке  је такође   погодила хиперинфлација.


Бранко Ракочевић