Povodom 75. godišnjice rođenja Josifa Brodskog (I)

Na dan  24.  maja Josif Brodski (1940-1966. )  bi napunioo 75 godina.

Ali,  nije ih napunio,  pa obeležavati, a još više -praznovati 75.  godišnjicu čoveka koji je umro u 55-oj, uopšte govoreći,   je apsurd.

Nekoliko njegovih vrsnika,   koji su  u mladosti bili bliski sa njim, svedoče da bi i on mogao danas biti još živ,  što se godina tiče.

Dugovečnost mu nije bila upisana u knjigu sudbine

Ali,  to što  je,  nažalost,  otišao, ne znači ništa drugo nego da mu prosto nije bilo upisano u knjigu sudbine ili negde u rodoslovu gde se to zapisuje,  da će doživeti sedamdesetu,   a kamoli sedamdeset petu.

Za takve ličnosti posle smrti otvaraju se neke druge stranice kalendara: sledeća godišnjica bi trebalo da bude stota,  stopedeseta,  dvestota...

Pod uslovom da se do tada sačuvaju jezici na kojima je pisao kao i sama poezija,  intresovanje za stihve,  ukus  i uopšte bilo kakav inters za takve ličnosti.

Ali,  to ne može sada niko znati.

Drugo vreme,  druge pesme.

Drugi sastav atmosfere - zvuci će se u njoj rasprostirati drugačije.

Šta je ustvari poezija ako ne  glas,  zvuk, praćen ili neraćen strunama harfe?

A šta je ustavri poezija,   ako ne glas,  zvuk, praćena ili nepraćena strunama harfe? U datom momentu, kao danas na primer,  kad se obeležava njegov  75.  rođendan,   zvuk je nadživeo „prah“ Brodskog ukopan na San-Mikeli u Veneciji,  i „truljenje će pobeći” (i tlenья ubežit).

Postoje takođe i pokazatelji  koji  taj  zvuk  stešnjavaju simfonijom,  dosad nezborenog  govorenja reči, šumova,  i,  na kraju krajeva,   - nejezičnosti.

Živi lik  pesnika  već sada  zamenjen korpusom  njegovih stihova i filmova o njemu

Već sada je njegov živi lik zamenjen  korpusom njegovih stihova,   knjgama,  filomvima o njemu.

U svakom slučaju, ukoliko se bude obeležavala stogodišnjica njegovog rođenja, ona će  poput svih sličnih jubileja,   biti raslojena na modeliranje novog lika pesnika  i na rasuđivanje o njegovoim stihovima.

Setimo se sudbine     drugih pesnika, Bodlera ili Puškina, na primer.
 
Dominacija dveju strasti:  nezavisnosti i veličine

Sadašnji jubilej je prilika da  se Brodskog prosto setimo  i spomenemo  ga u molitvama našim.

To da je Brodski bio talentovan,  moglo se videti još  izdaleka,  a iz blizine - da je bio zaslepljujće talentovan.

U njemu su dominirale  dve  strasti: prva k nezavisnosti od bilo koga i od bilo kakvih okolnosti,   i druga ka istiacnju i veličanju glavne zamisli  kako  života  u celini,  tako i svakog njegovog segmenta.

K veličanju,  kojemu je sledio kako  bi na svakoj etapi i na svakom koraku bila postignuta odgovarajuća visina na zadatom nivou realizacije.

On je sam zauzimao mnogo pažnje i vremena svojih čitalaca. 

I mesta: s njim je bivalo tesno, njegova reč je zauzimla proctor koji je bio namenjen mnogima.

On nije obuzdavao svoju intonaciju,    niti je za njeno izražavanje žalio da uloži velike napore,  nije  odbijao da gucne,  sklon je bio gestovima  za koje je  trebalo sve više  slušalaca,  ulica,  grad.

Čak i kad je ćutao,  osećalo se da on zvuči, čas prigušeno,  ponekad otvoreno  i glasno,  nekada je to primećivao,  a nekada,  bogami,   ne.

Krasila ga je večna,  riterska mladost

Bio je mlad,    i to ne samo u godinama kad je to prirodno za svakog ljudskog stvora.

U kodesku srednjovekovnih narodnih dobročinetelja,   zajedno sa blagodarnošću,  hrabrošću,  vernošću,   plemenitošću i izdašnošću,  verovatno je bila i mladost.

Takva,  riterska mladost je krasila  Brodskog,   kad mu je bilo 30,  ali   i 50 godina,   što ni u kom slučaju nije protivurečilo njegovom trezvenom pogledu kojim je gledao na život i ljude.

Od njega su se mogle čuti i neprijate reči.   Sam je  sebi stvarao reputaciju neprijatnog čoveka,   što je bilo apsolutno nepravedno: loša je stvar,  a ne onaj ko  je naziva lošom.

Inetelktualna  jasnost  se u njemu preplitala sa organski prisutnom njegovom čistom naivošću koja u mnogome podseća na dečju. To je neke privlačilo, a druge odvraćalo od njega - prvih je  bilo mnogo, mnogo manje,  a drgih znatno  više.

Gorčina - preovlađujući tonalitet njegovih stihova

Preovlađjući  tonalitet  njegovih  stihova je- gorčina.

Takvo je bilo svojstvo njegovog kazivanja,   svkjedo da li u stihovima ili u običnom razgovoru.

Obožavao je jezik,  služio mu kao najlepšoj dami u koju je bio zaljubljen.

A rečima je vladao kao volšebnik.

Ne tako što  bi ličnost svodio na reči,  nego na način kojim je  uspostavljao  ravnopravnost između reči i ličnosti. Kao što je jednom primetio (pre svega za sebe: od celog čovečjeg  života  ostaje samo deo. Vrsta reči uopšte.  Vrsta reči.

Nova  i ponovljena izdanja  povodom jubileja

Nekoliko knjiga nobelovca  Josifa Brodskog –ponovljena izdanja i prvo publikovanje - ugledalo je svetlost dana   još povodom obeležavanja 70. gdišnjice pesnikovog rođenja pre pet godina (1970). 

Tada  su štampana su i dva zbornika filozofskih dela  Brodskog koja su ranije bila izdata samo na engleskom jeziku.

U zbornik „O tugi  i razumu“ zajedno sa nobelovskim govorom „Lica nedruželjubivog  izraza“ su ušli i tako znameiti eseji kao što su „Pohvala letargiji“ i „Neskromne rečenice“,  „O tuzi i razumu”,  „Mačje Mjau“.

U drugi zbornik,  „Manje od jedinice“  osim istoimenog eseja ušli su  uz ostale i ogledi „Vlast stihije“, „Katastrofa u vazduhu“,  „Pokloniti se senki“,  „Soba i po“  (u kojoj je pesnik živeo s majkom u Lenjingradu,  do progonstva i izgnatsva iz Sovjetskog Saveza).  Ovo delo  je 1986. g je u SAD dobilo  nagradu Nacionaonog  saveta kritike.

Brodski  je prevodio na ruski sa engelskog,  poljskog,  itajinskog,  španskog, grčkog,  litvanskog,  češkog,  bugarskog,  gruzijskog  i drigih  jezika i te prevodi su ušli  u zbornik „Izabrani prevodi „.

Pojavila se  još jedna njegova  pesnička zbirka   pod naslovom „Vrsta reči: Izabrani stihovi“ sa ilustracijama samog pesnika. To je dopunjeno ponovno izdanje knjige izdate 1990. na čijem je izdanju radio sam autor. 

Izdavač objašnjava:

„Tokom priprema sadašnjeg izdanja  rešili smo da ga dopunimo  stihovima nastalim kasnije,   od kojih je najveći deo objavljen u njegovoj poslednjoj pesničkoj knjizi ’Pejzaž sa poplavom’.

Stihove prate crteži  samog pesnika ili  prosto  kao ilustracija  od slučaja do slučaja“.  

Poseban značaj ima zbornik „U Danteovoj senci“  sa  sabranim esejima    Brodskog u kojima on analizira obrasce svetske poezije - stihove Tomasa  Hardija, Roberta  Frosta, Rajnera Marije Rilkea i drugih autora. U zborniku „U vlasti  stihije“  sakupljeni su eseji o ruskim piscima - Konstantinu Batjuškovu,  Osipu  Mandeljštamu,  Ani Ahmatovoj, Marini  Cvetajevoj, Fjodoru Dostojevskom  i Andreji Platonovu.

Jevrejin po nacionalnosti,  ruski pesnik i američki esejista 

Josif Brodski,  istkanti ruski pesnik, esejista,   dramaturg i prevodilac je rođen 24. maja 1940. g. u Lenjingradu. 

U SSSR-u je dugo bio pesnik „samizdata“,  a 29. novembra 1963,  u listu „Večernji Lenjingrad“ bilo je objavljeno pismo protiv Brodskog pod  naslovom „Okololitrarni trut“,  da bi  sledeće godina bio uhapšen i smešten u bolicu za umobolne.

Sud ga je proglasio krivim i osudio na godinu i po progonstva u  Arhangelsku oblast „zbog  besposličenja i skitnje“ . U to vreme mu u Njujorku izlazi prva knjiga „Stihovi i poeme“,  a 1972. pesik je emigrirao u SAD  gde je do kraja života  primivši američko državljnstvo predavao rusku književnost na većem broju  unierziteta.

Godine 1987. dodeljna  mu je Nobelova nagrada za književnost sa obraloženjem „za sveobuhvatno autorstvo  ispunjeno jasnošću misli i poetskom dubinom“, kako je bilo rečeno u oficijelnom saopštenju Nobelovog komiteta. 

Upitan jednom prilikom da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti,   Josif Brodski je rekao: „Ja sam Jevrejin,  ruski pesnik i američki esejista“.


Branko Rakočević