"Veliki kormilar" postao vodeća robna marka u svetu

Kina se ne odriče kulta vođe

„Veliki kormilar“ je danas vodeći komericijani brend u državi koju je on stvorio,  Narodnoj Republici Kini (NRK).

Godišnje se u NRK prodaju milioni  suvenira sa likom Mao Ce Tunga-plakati, olovke, statuete,  značke,  majice,  zastavice,  maramice  i  hiljadama tona se izvoze u inostranstvo-u Evropu i Aziju.

Predesednik Mao   ni u kom slučaju ne bi odobrio sadašnje kineske reforme. Sasvim osnovano bi se moglo pretpostaviti da bi on naredio da se postrelja celokupno  sadašnje rukovodstvo NRK „zbog odstupanja od marksizma-lenjiniozma „,  a u logore na radno prevaspitavanje poslao bi milione  biznismena.

Korak po korak idemo prema velikom cilju

Ali,  Mao je  ostao popularan do dana današnjeg u najmnogoljudnijoj zemlji sveta:   svaki student  će vam citirati  reči „velikog  kormilara„:  Ibu ibu di dada mudi“(Korak po korak idemo prema velikom cilju).
Da, Mao je uništio privatnu svojunu i raskulačio bogate seljake.

Ali on je ujedinio Kinu,  naučio  da čita zemlju  u kojoj je 93% stanovnika bilo nepismeno, 10 puta  povećao broj fabrika. 

U bivšem SSSR-u su napuštene ideje Lenjina, ocenjeno je da su godine njegove vlasti bile krvave i  teške.

U bivšem Sovjetskom Savezu su uveliko  vođeni žestoki  sporovi između  pristaslica i protivnika te tačke gledišta,  što je i dovelo do raspada imeprije, dok Kina ne želi potrese.

„Veliki kormilar“ i sad na svim monetama štampanog novca u NRK

„Veliki kormilar „ je uslikan na svim štampanim  monetama  novca u NRK,  njegovi ogromni portreti  vise na zidovima Zabranjenog grada u Pekingu, na ulazu u njegov mauzolej na Trgu  Tjenanmen uvek je dugačak red posetilaca. U školama i na univerzitetima đaci i studneti  se zaklinju  da će slediti zavete Velikog  vođe i učitelja.

U centru svakog  kineskog grada podignut je spomenik Mao Ce Tungu koji uspravljenom rukom pokazuje Kinezima obavezni pravac kretanja u svetlu budućnost. 

Ali,  na žalost (ili na sreću,  kako kome),  komunizam  je u Kini ostao samo na rečima.

Privatnicima je prodata čak i linija metroa u Pekingu, ekonomska moć  zemlje raste kao pečurke posle kiše zahvaljujući pre svega ogromnim stranim investicijama i stotinama miliona malih trgovavaca.

KP Kine posle smrti „velikog vođe“ osudila kulturnu revoluciju

Posle smrti „velikog kormilara“ 1976. ,  Komuinistička partija Kine (KP)  je  osudila  „kulturnu revoluciju“,  „užasne potrese „ i „ velike greške“ i odmah zatim se obratila masama  pozivom „Bogatite se! “

Ali i pored svaga toga, kult Mao Ce Tunga je ostao neizmenjen. Zašto?

Evo kako to objašnjava mali čovek,  vlasnik čajdžinice u Sianu,  koji govori,  kako bi naš Njegoš rekao, “iz glave cijela naroda „ i to onolikog,  kineskog: 
„Začuđujuće  je to da se i sada među kineskim činovnicma rasplamsavaju kad-kad sporovi oko toga ko je verniji zavetima vođe.

Tako na primer,  sekretar gradskog komiteta KP  Čuancina,  Bo Silaj,  je tvrdio da će vladati na principima  maoizma:  brinuće se o siromašnim i nastojaće da sačuva i zadrži ulogu države u ekonomiji. Ali. šta se desilo? Tog istog Bo Silaja su uhapsili i optužili...  za korupciju! 

Eto, koliko je on iskreno  bio veran zavetima Mao Ce Tunga.

Bio je mudar,  ali je i stvarao mnogo problema

Većina Kineza se slaže da je Mao stvorio mnogo problema,  ali u njegovu mudrost vođe  niko ne sumnja.

Ruski boljševici su streljali carsku porodicu 1918. ,  ali predsednik Mao nije ubio  Pu I,  poslednjeg cara iz dinastije Cin. 

Taj car je proveo devet godina u logoru,  zatim  je pušten i radio je kao baštovana,  a njegov brat je  bio zaposlen kao ražunovođa

I car i Mao,  kakvi god oni bili,  dobri ili loši,  su kineska istorija, “ zaključuje svoja razmišljanja Čin Ju, vlasnik čajdžinice iz grada Siana.

Maov kult je  rentabilan,  kao nafta

Jedan od trgovaca  suvenira sa Trga Tjenanmen rekao  je za Maov kult da je  profitibilan kao nafta. U  tonama suvenira koje se  izvoze u Evropu i Azuju  evropskim levičarima  ostaju uvek u modi majice i trenerke sa Maovim likom.

Kinezi se čude kako Rusi  ne „izvlače „ novac iz kulta Lenjina

Van Cjuan,  prevodilac Lenjnovih dela na mandarinski dijalekt, kaže da Kinezi cene i uvažavaju Vladimira Iljiča  i prosto ne može da se načudi zbog čega Rusi ne „izvlače“ novac iz Lenjinovog kulta.

Jer Lenjin je još  snažniji brend od  Mao Ce Tunga!

Zar se ne mogu ispred Lenjovog mauzelaja na Crvenom trgu u Moskvi  strancima  prodvati suveniri sa likom vođe svetske revolucije i osnivača  Sovjetskog Saveza,  „ne može da se načudi   Van Cjuan,  prevodilac Lenijovih knjiga  na  mandarinski dijalekat.

Kinezi,  inače,  prema Lenjinu imaju veliki pijetet kao prema inspiratoru njihovog  „velikog kormilara „,  iako mu retko kad ističu ikonografiju.

Prevodilac Lenjinovih dela ovako objašnjava odnos Kineza prema Vladimiru Iljiču: 

„Kinezi u Lenjinu vide dva projekta.

Jedan je sadržan u tome   što je izveo revoluciju,  a drugi  što je inicirao nep(novu ekonomsku politiku) koja je omogućila ljiudoima da se bogate. Rusi su plaćali za rasprostiranje Lenjinovih ideja po svetu, a sad bi na njemu trebalo da zarađuju.

Kako je ono pisao pesnk Voznesenski?

 „Sklonite Lenjina s novčanica! “

A sad neki savremeni pesnik  bi trebalo da napiše drugačiji stih:  “Pretvorite Lenjina u novac „.

Spomenici krče puteve

Bendžamin In,  ugledni politikolog iz Honghonga, smatra da Mao za Kineze nije samo stožer države i robna marka,  nego nešto daleko  veće  i značajnije. 

Pomoću ideja Mao Ce  Tunga Kina je izvršila vekli uticaj na mnoge zemlje sveta –od Azije i Afrike  do Latinske Amerike.  Ustanici maositi  se javljaju na Filipinima,  u Kongu,   zahvatili su Peru, Indiju.

Vlade tih države  traže ekonomsku pomoć od Kine, Kinezi pružaju finansijsku pomoć ustanicima u tim zuemljama.
 
U Nepalu su maoisti svrgli kralja i ukinuli monahiju i sada je ta republika potpuno pod  vlašću Kine.

Odstupivši od politike Mao Ce Tunga  na delu,  ali ne i na rečima, zatvorivši u tamnicu  udovicu „velikog kormilara „ i deo njenih najtvrđih saradnika, KNR  je mudro sačuvala pravo na brend Mao Ce Tunga „,  zaključuje honghonški politikolog  Bendžamin In.

U „kultirnoj revoluciji „ pogiunulo oko 20 miliona Kineza

Samo tokom jedne decenije,  od 196-1967 za vreme tzv kulturne revolucije   poginulo je oko 20 miliona Kineza.   “Kulturni revolucionari „ tzv hunvejbini su  prebijali  prolaznike  koji bi se osmelili da izađu na ulice bez značke  sa portretom vođe,  spaljivali su knjige,  jer komunista može čitati samo   Maova  dela.

Kolektivizacija na selu,  „veliki skok „ doveo je do masovne gladi.

Međutim,  sve se to sada retko kad spominje.

Stari ljidi kažu:   da,  za  Maovo vreme živelo se teško,  ali zato nije bilo korupcije i vlast se brinula o penzionerima.

Kinezi i ne pomišljaju da premeste „velikog kromilara „ iz mauzoleja

 Iako je sada ekonomija u Kini u potpunosti  tržišna, kapitalistička, Kinezi i ne pomišljaju  da  premeštaju vođu iz mauzoleja,  kao što se Rusi odavno spremaju da to učine s Lenjinom. 
„On je   davno postao spomenik koji krči puteve“,  izjavio je jedjan 19. godišnji student.

Branko Rakočević