Julijana Avdejeva je „carica klavira"

„Caricom klavira" u Poljskoj je nazvana pobednica Međunarodnog konkursa „Šopen", završenog ove nedelje (21. oktobra), Ruskinja Julijana Avdejeva. Predsednik Poljske, Bronislav Komarovski, koji joj je uručio nagradu, priznao je da je na koncertu dobitnika nagrade posle svečane ceremonije, ostao samo da bi čuo Julijanu.

Nakon završetka konkursa članovi međunarodnog žirija nisu krili da čak nije bilo spora o kandidatu za pobednika: svima je bilo jasno da je Julijana Avdejeva bila najbolja. U intervjuu za „Asošiejted Pres" (Associated Press) istaknuta pijanistkinja Marta Argerih nazvala je Ruskinju „harmoničnim muzičarem" i dodala je da joj je izuzetno drago to što je ruska pijanistkinja uspela da učini ono što za poslednjih 45 godina nije pošlo za rukom nijednoj ženi - da pobedi na konkursu.

A sama Julijana je, tek što se probudila u zvanju pobednice Konkursa „Šopena" u intervjuu za „Glas Rusije" preko telefona rekla:

U toku celog konkursa sam svirala s velikim zadovoljstvom. Nisam razmišljala o nagradi kao o cilju. Jako sam želela da dostojno izvedem Šopenovu muziku. Čini mi se da se ono najdragocenije, najvažnije u Šopenovoj muzici može izraziti na potpuno različite načine.

Julijana Avdejeva ima 25 godina. Tačno toliko ruski izvođači nisu dobili najvišu nagradu na „Šopenovom" konkursu. A sad su se, uslovno govoreći, zajedno s Julijanom na počasni pijedestal popeli i Lukas Genjušas i Daniil Trifonov. A pored njih su Miroslav Kultišev i Nikolaj Hozjainov, koji su udostojeni diploma na takmičenju. Odnosno, trijumf je potpun - i izvođački i pedagoški. Čak i Julijana, koja je posle završetka Ruske muzičke akademije školovanje nastavila u Cirihu, učila je kod ruskog pedagoga Konstantina Ščebakova. U principu, kod „carice klavira" već se formirao evropsko-integracioni pogled na pripadnost muzičara određenoj nacionalnoj školi. U intervjuu za „Glas Rusije", ona je oslobodivši se napetosti konkursa, ispričala:

Smatram da ako je nivo muzičara visok i ako on zaista poseduje individualnost, u njegovom sviranju ne treba da se primećuje kojoj nacionalnoj tradiciji pripada. Čini mi se da je naznačenje muzičara iznad nekih... „zemaljskih raspodela". U idealnoj situaciji on ne treba da poseduje ni pol, ni nacionalnost: to je univerzum, koji je iznad sveta, a ne neki njegov materijalni deo. Jako mi se sviđa, - nastavlja Julijana, - to što postoji mogućnost za primanje impulsa od potpuno različitih pravaca u izvođenju, a zatim čovek od toga može da formira neku sopstvenu sliku. Na kraju, naravno, sve zavisi samo od tebe - od tvoje sposobnosti da upiješ i preradiš.

Ovim sposobnostima priroda je obdarila pijanistkinju isto tako bogato, kao i muzičkim. Uzgred rečeno, nije je zaobišla ni privlačnom spoljašnjošću: ona je brineta crnih bademastih očiju, raskošne duge kose... Takva osoba se ni na podijumu neće izgubiti. Međutim, Julijanina životna interesovanja su u potpuno drugim stvarima: usavršavanje u svojoj profesiji, duhovna usredsređenost, neumoran rad uma i srca.

Po ustaljenoj tradiciji u toku sledećih pet godina Julijanu Avdejevu će kao pobednika na konkursu „Šopena" čuti ljubitelji muzike iz mnogih država.