Јулијана Авдејева је „царица клавира"

„Царицом клавира" у Пољској је названа победница Међународног конкурса „Шопен", завршеног ове недеље (21. октобра), Рускиња Јулијана Авдејева. Председник Пољске, Бронислав Комаровски, који јој је уручио награду, признао је да је на концерту добитника награде после свечане церемоније, остао само да би чуо Јулијану.

Након завршетка конкурса чланови међународног жирија нису крили да чак није било спора о кандидату за победника: свима је било јасно да је Јулијана Авдејева била најбоља. У интервјуу за „Асошиејтед Прес" (Associated Press) истакнута пијанисткиња Марта Аргерих назвала је Рускињу „хармоничним музичарем" и додала је да јој је изузетно драго то што је руска пијанисткиња успела да учини оно што за последњих 45 година није пошло за руком ниједној жени - да победи на конкурсу.

А сама Јулијана је, тек што се пробудила у звању победнице Конкурса „Шопена" у интервјуу за „Глас Русије" преко телефона рекла:

У току целог конкурса сам свирала с великим задовољством. Нисам размишљала о награди као о циљу. Јако сам желела да достојно изведем Шопенову музику. Чини ми се да се оно најдрагоценије, најважније у Шопеновој музици може изразити на потпуно различите начине.

Јулијана Авдејева има 25 година. Тачно толико руски извођачи нису добили највишу награду на „Шопеновом" конкурсу. А сад су се, условно говорећи, заједно с Јулијаном на почасни пиједестал попели и Лукас Гењушас и Даниил Трифонов. А поред њих су Мирослав Култишев и Николај Хозјаинов, који су удостојени диплома на такмичењу. Односно, тријумф је потпун - и извођачки и педагошки. Чак и Јулијана, која је после завршетка Руске музичке академије школовање наставила у Цириху, учила је код руског педагога Константина Шчебакова. У принципу, код „царице клавира" већ се формирао европско-интеграциони поглед на припадност музичара одређеној националној школи. У интервјуу за „Глас Русије", она је ослободивши се напетости конкурса, испричала:

Сматрам да ако је ниво музичара висок и ако он заиста поседује индивидуалност, у његовом свирању не треба да се примећује којој националној традицији припада. Чини ми се да је назначење музичара изнад неких... „земаљских расподела". У идеалној ситуацији он не треба да поседује ни пол, ни националност: то је универзум, који је изнад света, а не неки његов материјални део. Јако ми се свиђа, - наставља Јулијана, - то што постоји могућност за примање импулса од потпуно различитих праваца у извођењу, а затим човек од тога може да формира неку сопствену слику. На крају, наравно, све зависи само од тебе - од твоје способности да упијеш и прерадиш.

Овим способностима природа је обдарила пијанисткињу исто тако богато, као и музичким. Узгред речено, није је заобишла ни привлачном спољашњошћу: она је бринета црних бадемастих очију, раскошне дуге косе... Таква особа се ни на подијуму неће изгубити. Међутим, Јулијанина животна интересовања су у потпуно другим стварима: усавршавање у својој професији, духовна усредсређеност, неуморан рад ума и срца.

По устаљеној традицији у току следећих пет година Јулијану Авдејеву ће као победника на конкурсу „Шопена" чути љубитељи музике из многих држава.