Tragom Lomonosova

2011. godine obeležava se 300-godišnjica osnivača ruske nauke Mihaila Lomonosova. Značjani datum trojica entuzijasta odlučila je da obeleži na neobičan način – oni su ponovili put naučnika kojim je pre skoro tri veka on išao na školovanje iz Arhangelska u Moskvu.
 

U kakvim se samo oblastima nauke nije ispoljio genij Lomonosova! To su fizika, hemija, astronomija, geografija, metalurgija, geologija, književnsot, istorija, slikarstvo. Njegova molekularno-kinetička teorija toplote u mnogome je prethodila savremenoj predstavi o sastavu materije. A otkrivanje atmosfere planete Venere do dnas se astronomima čini neverovatnim za svoje vreme. Upravo Lomonosov je osnovao prvi ruski univerzitet – Moskovski, čime je dao neprocenjivi doprinos razvoju domaće prosvete.
 

Takve visine mladih iz seljačke porodice postigao je isključivo zahvaljujući svojoj upornosti i želji za saznanjima. Nije imao ni groša u džepu kada je u zimu 1730. godine kao 19-godišnji mladić peške krenuo iz Arhangelska u Moskvu, kako bi se upisoa na Slovensko-grčko-latinsku akademiju.
 

Maršrutu velikog naučnika odlučili su da ponove učensici projekta Ribni karavan. Jer upravo ribarima koji su vozili svoj ulov u Moskvu pridružio se mladi Lomonosov. To je svojevrsni rimejk istorijskog događaja, gde u ulozi čuvenog putnika nastupaju na smenu dva mladića, pojašnjava koordinator projekta Vadim Mihajlov.
 

Dva Mihajla – oni imaju takav nadimak, mada svako ima svoej ime, u simboličnoj štafeti prešli su po 600 kilometara. Polazim od toga da je realni Mihail Lomonosov pola puta išao peške, a pola puta je putovao u saonicama sa sveže zamrznutom ribom. Naravno, nikakvog karavana, tačnije konja upregnutih u kola nije bilo. Mihajli su išli za razliku od Lomonosova ne po starom moskovskom putu, koji danas ne postoji, već savremenom trasom M8, koja prolazi kroz tri oblasti – Arhanglesku, Vologodsku i Jaroslavsku. Pešake je pratilo vozilo sa teleoperaterom, a tok njihovog kretanja mogao je da se prati na ekranu kompjutera uz pomoć specijalnog navigacionog uređaja. Uz to režim pešaka je bio manje naporan nego kod Lomonosova pre trista godina – svaki je prelazio samo polovinu dnevne deonice, govori koordinator pojekta.
 

Ujutru u 8 sati na maršrutu izlazi prvi Mihajlo. Prelazi 30 kilometara. A ja prevozim drugog Mihajla na drugu polovinu puta. Izvodim ga na maršrutu i sa stvarima idem do kraja dnevne deonice. Tamo se smeštamo da prenoćimo, a prvi Mihajlo autostopom stiže do mesta prenoćišta. Tačnije štafeta je bila simbolična.
 

Tako su učensicni Ribnog karavana prešli preko 1200 kilometara i posle tri nedelje završili su svoj pohod u centru Moskve. U naseljima kroz koja su prolazili na svojoj maršruti sastajali su se sa učenicima i govorili o svom projektu i o Lomonosovu. Trudili su se da ispričaju deci nešto malo poznato. Na primer, pokazali su kopiju autograma naučnika, koju su učensicima akcije Ribni karavan specijalno poslali iz Kraljevske akademije Švedske, čiji je prvi počasni član iz Rusije postao 1760. Mihail Lomonosov. On je bio veliki prosvetitelj, podvlači Vdim Mihajlov iz Arhangelska. Zato je glavni cilj našeg projekta bilo prosvetiteljstvo, težnja da se podseti na našeg velikog zemljaka, zato što je 2011. godina za nas godina Lomonosova.