Indira Gandi: mango diplomatija

Početkom osamdesetih godina lideri Indije i Pakistana – dve zemlje koje su tradicionalno u konfiliktu, učinili su simbolični gest koji je pozivao na ublažavanje napetih odnosa. Indijski premijer Indira Gandi i pakistanski lider Zija ul-Hak poslali su jedan drugom korpu sa mangom. Ovi polodovi se smatraju nacionalnim voćem kako u Indiji, tako u Pakistanu. Moguće da do ozbiljnog proboja u indijsko-pakistanskim odnosima tada nije došlo. Ali gest su mnogi ocenili. Ova razmena plodova ušla je u istoriju kao „mango diplomatija“.
 

U Indiji i Pakistanu zaista postoji tradicija da se stranim liderima na poklon šalje mango. Otac Indire Gandi, indijski premijer Džavaharlal Nehru, slao je mango i sovjetskim rukovodiocima. Kada je Indira Gandi sama postala predsednik vlade, ona je nastavila očevu tradiciju da poklanja mango stranim liderima. Među onima koji su dobili na poklon mango od Indire Gandi bili su Džimi Karter, Leonid Brežnjev i Josip Broz Tito.
 

Kako svedoče ljudi koji su dobro poznavali Indiru Gandi, ona se nije previše interesovala za kulinarske radosti. Davala je prednost najjednostavnijoj hrani.
 

Ali istovremeno poznavala je regionalne kuhinje kojima je tako bogata Indija. Za vreme svojih putovanja u predizbornim kampanjama po raznim regionima, uvek je pokazivala veliko interesovanje za lokalnu kuhinju. Moguće da se to delimično objašnjava ne toliko gastronomskim, koliko političkim razlozima – željom da privuče simpatije lokalnih stanovnika.
 

Bhiku Manekšou, autor kulinarskih knjiga i stručnjak za restoransko usluživanje seća se da je jednom dobila narudžbinu da organizuje manju večeru za Indiru Gandi. Pošto je gospođa Manekšou znala da Gandi ne voli jela od piletine, rešila je da servira patku sa pomorandžama i vrući sufle od amara za predjelo. Večera je počela u pola devet uveče i kuvari su pripremali sufle za to vreme. Ipak u zakazano vreme Gandi se nije pojavila. Tek posle izvesnog vremena premijer je stigla i na dalje negodovanje priređivača gozbe insistirala da uđe u kuhinju kako bi se izvinila. Gospođa Manekšou je strogo primetila: Madam premijer, vrući sufle ne može da čeka čak ni premijere. Indira Gandi je prekor primila dobro raspoložena i insistirala da se kuver pridruži njoj za vreme večere.
 

Još jedan zabavni slučaj desio se za vreme jednog od leta Indire Gandi. Stjuarti koji su bili na letovima kojima je letela premijer znali su da ona voli da prezalogaji malim sendvičima sa dimljenim lososem. I za Gandi u avionu je uvek postojala mala rezerva tih snedviča. Jednom je mladi stjuart koji je raznosio hranu u avionu primerito da je premijer zaspala, na osnovu čega je izveo zaključak da Gandi nije gladna. Pregladneli mladić koji je voleo lososa, rešio je da pojede premijerske sendviče. U to vreme Indira Gandi se probudila i zatražila nekoliko omiljenih sendviča sa dimljenom ribom. Mladi stjuart morao je da prizna svoj „zločin“ premijeru: Madam, vi ste zamolili za sendviče sa lososem, ali plašim se da su oni svi pojedeni“. Gandi ga je začuđeno pogledala: „Šta, nije ostao ni jedan?“. Mladić je morao da prizna: „Ne, madam, plašim se da sam ih pojeo“. Premijer je pogledala mladića i osmehnula se: „Nadam se da su vam se dopali“.