Marsonauti sovjetskih realija

Rusija je razradila koncepciju superteške rakete i kosmičkog broda za pilotirane letove na Mars. U Državnom kosmičkom naučno-istraživačkom insitutu Hruničev pretpostavljaju da će let posade od 4 čoveka na Crvenu planetu moći da bude izveden za 25 godina.

Malo ko zna da smo još početkom 60-ih godina prošlove veka stajali bliže letovima na Mars nego danas. Koncepcija broda za Mars bila je već gotova. Razrade su sve vodile u dva pravca istovremeno, seća se inženjer Vladimir Bugrov.

U skladu sa odlukom vlade razrađivan je ogroman sistem u koji su ulazili raketa-nosač, deset puta jača od one koja je podigla Gagarina i teški interplanetarni brod – osnova interplanetarnog kompleksa. To nije bila prosto razrada na papiru. To su bili i izvedeni u metalu raketa- nosač i maketa teškog interplanetarnog broda.

Tri kosmonauta trebalo je da polete 1971. godine brodom težine 75 tona za Mars, da oblete Mars, izbace na njega nekoliko sondi i da se vrate na Zemlju. Ekspedicija je trebalo da traje tri godine. Postojao je i prošireni scenario, uključujući obletanje Venere u povratku. Kako namirnice i voda ne bi zauzimale mnogo mesta, trebalo je predvideti zatvoreni ciklus prerade biootpada. Na brodu za Mars bili su planirani staklenici sa povrćem i kolonije jednoćelijske alge hlorele. Ova alga pretvara ugljen-dioksid u kiseonik putem fotosinteze.

Drugi pravac predviđao je iskrcavanje na Mars. 1975. godine trebalo je da na planetu bude poslat gigantski kompleks od 1630 tona sa šest kosmonauta, prethodno okupljenih na zemaljskoj orbiti. Na prilazu planeti trebalo je da se oni podele. Jedan deo kružio bi oko Marsa, drugi, „marsijanski voz“, izveo bi spuštanje. Voz je značio pet vezanih blokova na točkovima: kabina, autonomna električna centrala, platforma za bušenje, aviona za letove u razređenoj atmosferi planete (tih godina smatralo se da je to moguće) i raketa za ponovno poletanje sa Marsa. Prema planu voz koji bi se kretao po Marsu, sakupljao bi uzorke tla. Zatim bi kosmonauti poleteli, spojili se sa orbitalnim odsekom i njime se vratili na Zemlju.

Ipak 1964. godine rukovodstvo zemlje poručilo je inženjerskom birou Sergeja Koroljova OKB-1 da se preorentiše na Mesec, jer već je bila u toku „mesečeva trka“. Koroljov je počeo da prepravlja za nove ciljeve tešku raketu N-1 – ključnu kariku u obe varijante ekspedicije na Mars. Ali nažalost probe N-1 su bile neuspešne, nastavlja Vladimir Bugrov.

Čitav projakat za Mars zajedno sa Mesečevim i čitav materijalni deo koji je bio pripremljen, osnova je za nekoliko raketa. Čitava infrastruktura na poligonu, ogromni objekti bili su uništeni, između ostalog i dokumentacija. Zato nije sačuvano ništa.

Za razliku od same N-1, njeni motori ispostavili su se pouzdanim i koriste se do danas. Kupio ih je Japan i druge zemlje. U Rusiji se na njihovoj osnovi pravi nova laka raketa. Što se tiče Teškog broda za Mars, njegova maketa, naravno, modernizovana, i dalje stoji u moskovskom Institutu za medicinsko-biološke probleme. Sada je koristi šestoro učesnika eksperimenta imitacije leta na Crvenu planetu – Mars 500. Dobijeni podaci biće potrebni za pripremu realnog leta 30-ih godina. Simbolično što će za budući let odgovarati stara maketa. Sasvim skoro, 12. februara, njoj predstoji „sletanje“ na Mars. Poluvekovna epopeja se nastavlja.