Ko je pod čijom lupom?

Komesar EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem predstavila je nacrt direktive, koja propisuje sakupljanje šireg skupa podataka o avio-putnicima, kako onim koji stižu u zemlje EU, tako onima koji lete iz njih. Prema dokumentu, aviokompanije treba operativno da predaju ove podatke službama bezbednosti odgovarajućih država. Cilj je efikasnije suprotstavanje međunarodnom kriminalu, švercu narkotika i terorističkoj opasnosti.

Predstavljajući nacrt odluke Evropske komisije, Malmstrem se potrudila da odmah umiri moguće skeptike. Po njenim rečima, deo podataka o avionskim putnicima specijalne službe mogu da dobiju odavno. Recimo, zna se u kojoj je agenciji putnik kupio kartu, kuda i kada leti, na kom mestu sedi, da ne govorimo o imenu i prezimenu. Nisu svima, istina, ovi razlozi delovali ubedljivo. Jedna je stvar podaci iz karte, druga stvar podaci personalnog karaktera. A takvih je 19 tačaka. Među njima su, na primer, rekviziti kreditne kartice, broj mobilnog, adresa elektronske pošte, šifra na koferu i drugi.

U principu, Evropska komisija se ne može optužiti za nekakvu glupost. SAD, recimo, još od 2004. godine traže podatke o avionskim putnicima koji lete u Ameriku iz zemalja SAD ni više ni manje nego po 34 parametara. Slične podatke o putnicima koji dolaze sakupljaju u skladu sa sopstvenim zakonodvastvom specijalne službe Belgije i Švedske. Zahvaljujući upravo takvoj praksi, rekla je Malmstrem, u Belgiji je, na primer, bilo otkriveno 95% svih uhapšenih narkokurira. U celini protiv sličnog metoda borbe protiv terorističke i drugih opasnosti savremenosti nema posebnih primedbi. Stručnjake i političare brinu konkretni detalji.

Po rečima nemačkog eksperta za unutrašnje poslove frakcije zelenih u evropskom parlamentu Jana FilipaAlbrehta, ustavni sudovi niza zemalja i Evropski sud za ljudska prava dozvoliće da se sakupljaju lični podaci o građanima tek uz postojanje ozbiljnih sumnji. Ako se one ne potvrde – dobijeni podaci uništavaju se hitno. U celini ideju komisije on naziva šamarom osnovnim evropskim vrednostima i ljudskim pravima. Sa njim se u principu slaže i Brigit Zipel, poslanik Evropskog parlamenta iz SDPG:

Rešenje će zavisiti od toga da li će nam poći za rukom da nađemo zajednički stav. Kao prvo, treba zatražiti od Evropske komisije objašnjenja u čemu se sastoji dodatni efekt dobijanja ličnih podataka. Kao drugo, ako odluka bude doneta, treba promisliti kako da se ne dopusti haotično nagomilavanje sakupljenih podataka. U tom slučaju oni će prestati da podležu kontroli, pojaviće se rupa za zloupotrebe. Podatke treba sakupljati strogo ciljano, i njihova količina treba da bude ograničena.

Na razmatranje nacrta direktive ministrima i Evropskom parlamentu se daju dve godine. Vremena ima. Najvažnije je, samtraju eksperti, da u borbi protiv terorizma i međunarodnog kriminala bude jasno ko je pod čijim kalpakom. Ovde se cena svake neopreznosti meri ljudskim životima.