Kraljica Viktorija: jednostavna prefinjenost epohe

Više od 63 godine je vladala kraljica Viktorija koju su savremenici često nazivali Bakom Evrope. Za sada niko od britanskih monarha nije oborio taj rekord. Kraljica koja je došla na presto od svoje 18. godine dala je ime velikom periodu istorije Velike Britanije - viktorijanskoj eposi. I ne samo to. U čast britanske kraljice Viktorije su nazvano  mnogo gastronomskih dela. Naprimer, biskvitna torta Viktorija, kao što kažu, nazvana je u njenu čast jer je kraljica volela da uz dnevni čaj pojede komad takve torte. Tradicionalna pita Viktorija se sastoji od dva sloja biskvita sa džemom među njima. Pri tome gornji deo pite se ne ukrašava. Jednostavno je i ukusno.

U čast britanske kraljice Viktorije su nazvana i druga jela – riba list, jaja, salata, nekoliko sosova, pikantna pita od višanja, kao i grašak i jabuke. Suprug Viktorije, konsort-princ Albert je takođe ostavo trag u kulinariji - u njegovu čast su nazvani goveđi file, engleski beli sos i juha. Kada se 1840. godine kraljica Viktorija udala za Alberta, za svadbu je specijalno bio pripremljen ogromni sir čeder. Poklon farmera iz Somerseta je težio 567 kilograma, a u prečniku iznosio 2,7 metra. Prenerazila je sve i svadbena pita koju su služili mladencima u Bukinhemskom dvorcu posle svadbe -  nosilo ju je 4 čoveka. Kraljica je očito volela da jede, pri tome je njen kulinarski ukus bio jednostavan. Međutim, prilikom zvaničnih banketa je kraljica jela i najprefinjenija jela. Kada je Viktorija bila dete, njen stric Leopold je 1833. godine rekao da njegova rođaka jede suviše mnogo i uvek suviše brzo. Njena sestra Teodora se brinula da Viktorija stavi u jela mnogo soli, ona je čak pokušavala da nagovori Viktoriju da jede manje prilikom ručka i večere. Premijer lord Melburn je upozoravao sklonu gojaznosti mladu kraljicu da mora više da hoda, uzimaći u obzir pristrasnost predstavnika Hanoverskog doma prema preterivanjima. Kraljica je pokušavala da sledi savete premijera u ograničavanju hrane, ali dosta bezuspešno. Kako je objašnjavala sama Viktorija, ona je stalno osećala glad. Kada se kraljica udala i dobila decu, briga o struku je otišla u drugi plan.

S imenom kraljice Viktorije povezuju i pojavu u tradicionalnom engleskom doručku prekrupe od zobi. Pričaju: kada je kraljica prvi put posetila Škotsku, prenerazio ju je zdravi izgled dece, za koji su rekli da je posledica povoljnog uticaja te prekrupe. Posle toga je Viktorija počela da jede ujutro zob, hranila je tom prekrupom i svoju decu, a ujedno je naučila i čitavu Englesku da voli to jelo. Za doručak je ona volela da poede i dimljeni bakalar, sa zadovoljstvom vindzorsku čorbu braon boje, koja se pravi od divljači, mekušaca sa dodatkom madere. Kraljica koja je volela sve škotsko, volela je i hagis – začinjene teleće škembiće sa sitnežju.

Praktično svaki dan su joj servirali prženi hleb sa sržju, mada se u Viktorijanskoj Engleskoj srž smatrala za muško jelo, koje ne odgovara ženama. Viktorija je volela i ostbif ili kuvano pile sa krompirom. Za čaj su svaki dan kraljici Viktoriji servirali nosilo ju je 4 čoveka. Kraljica je očito volela da slatkiše – pitu sa brusnicom, tortu od čokolade, biskvit, smrznuti puding, sladoled.

Doručkovala je Viktorija u 9.30. U 2 sata popodne je imala lanč, zatim dnevni čaj u 5.30. Večerala je kraljica obično u pola devet. Kraljica je jela mnogo i brzo, što je stvaralo probleme za njeno društvo za stolom. Dvorska etikecija je tražila da bi sva jela bila sklonjena čim kraljica završi trpezu. To je značilo da oni koji sporo jedu rizikovali su da završe trpezu gladni. Kraljica nije mnogo volela alkohol, ni pivo ili šampanjac, ona je volela slatki el i glintvajn. Pod uticajem njenog škotskog sluge Džona Brauna je Viktorija počela da stavi u čaj viski, osim toga je volela viski sa soda-vodom. Premijer Viljem Gladston se zgrozio kada je video kraljicu kako sipa viski u klaret.