Varšavski ugovor: NATO na sovjetski način?

Navršilo se tačno 20 godina od trenutka usvajanja Budimpeštanske izjave država članica Organizacije Varšavskog Ugovora, kojim su one ukinule njene vojne organe. Ovaj događaj će ostati u istoriji kao granica raspada blokovskog sistema. Varšavski ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći sedam država sovjetskog bloka stvaran je kao protivteža NATO-u. Varšavski ugovor, kao i njen oponent, deklarisao je strogo odbrambene ciljeve, proglašavao princip kolektivne odbrane i učešća u podršci mira i bezbednosti. Da li se u tom slučaju može govoriti da je Varšavski ugovor bio neki analog Severnoatlantske alijanse? Kakva je njegova uloga u održavanju pariteta snaga, strateškom odvraćanju? Pitanja smo postavili ekspertu Glasa Rusije, predsedniku instituta za strateške ocene Aleksandru Konovalovu.

NATO je nastajao na strogo dobrovoljnim načelima, a zemlje Cenralne i Istočne Evrope nikada nisu htele da stupaju u Varšavski ugovor. Njih je na to primorala politika SSSR. Mada, dopuštam da je političkoj vrhuški bivših socijalističkih zemalja vojna alijansa bila povoljna da drži sopstvenu vlast. Na primer, Erihu Honekeru, koji je uspsotavio čak stroži režim nego što je postojao u pojedinim periodima SSSR. Podsećam, između ostalog, da je upravo rukovodstvo DR Nemačke 68. godine podsticalo SSSR na gušenje Praškog proleća. Upad u Mađarsku i Čehoslovačku se desio kao posledica namera ovih zemalja da napuste Varšavski ugovor. A kada je nešto slično sa svojim članstvom u NATO-u rešila da preduzme Grčka, niko je nije kaznio. To povodom pitanja o tobožnjoj sličnosti dva bloka.

Da nije u tom periodu istorije bilo Varšavskog ugovora, u Evropi bi se razbuktao rat, ubeđen je nezavisni vojni analitičar Viktor Litovkin.

Varšavski ugovor je objektivno bio garant mira na konrinentu. Čim je on nestao, započeo je rat u Jugoslaviji. Zar je moglo ranije da se pretpostavi da će se NATO odvažiti da bombarduje evropsku državu, da će se bombe osuti na Beograd? Nikada! Ali sada su ruke bile određene. Ne branim vojni savez zemalja sovjetskog bloka. On je takođe pokazao svoju pravu suštinu, vršeći upade, gušeći pokušaje reformi, u DR Nemačkoj, Mašarskoj, Čehoslovačkoj. Ali zašto, pitamo se, NATO nije adekvatno reagova na ova dejstva? Strah od uzvratnog udarca, udarca osvete – evo šta ga je zaustavljalo. Činjenica je očigledna i iz istorije se ona ne može izbrisati.

Bivši saveznici SSSR iz Varšavskog ugovora sada su u Severnoatlanskoj alijansi koja sebe određuje kao jedinog odgovornog za globalnu bezbednost. Ali da li je jedan blokovski sistem u stanju da osigura mir i procvat na planeti? Viktor Litovkin:

Ne, nesumnjivo, NATO nije u stanju da osigura globalnu bezbednost. Nasamo se ne može izaći na kraj sa izazovima trećeg sveta: ni sa švercom narkotika iz Avganistana, ni sa međunarodnim terorizmom, nemoguće je stvoriti EvroPRO, boriti se protiv rasprostiranja oružja za masovno uništavanje, raketnih tehnologija. Treba da bude stvoren zajedno sa Rusijom partnerski sistem evropske i globalne bezbednsoti, uzimajući u ozbir interese svih.

9. maja 2010. godine vojnici NATO-a iz zemalja saveznica SSSR u antihitlerovskoj koalciji su prošetali u paradi preko Crvenog trga ruske prestonice. Pre 20 godina, kada je ukinut Varšavski ugovor (ali ne međusobna sumnjičavost), niko nije mogao da zamisli da su bivši suparnici sposobni na ovakav lep gest koji uliva nadu.