Варшавски уговор: НАТО на совјетски начин?

Навршило се тачно 20 година од тренутка усвајања Будимпештанске изјаве држава чланица Организације Варшавског Уговора, којим су оне укинуле њене војне органе. Овај догађај ће остати у историји као граница распада блоковског система. Варшавски уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи седам држава совјетског блока стваран је као противтежа НАТО-у. Варшавски уговор, као и њен опонент, декларисао је строго одбрамбене циљеве, проглашавао принцип колективне одбране и учешћа у подршци мира и безбедности. Да ли се у том случају може говорити да је Варшавски уговор био неки аналог Северноатлантске алијансе? Каква је његова улога у одржавању паритета снага, стратешком одвраћању? Питања смо поставили експерту Гласа Русије, председнику института за стратешке оцене Александру Коновалову.

НАТО је настајао на строго добровољним начелима, а земље Ценралне и Источне Европе никада нису хтеле да ступају у Варшавски уговор. Њих је на то приморала политика СССР. Мада, допуштам да је политичкој врхушки бивших социјалистичких земаља војна алијанса била повољна да држи сопствену власт. На пример, Ериху Хонекеру, који је успсотавио чак строжи режим него што је постојао у појединим периодима СССР. Подсећам, између осталог, да је управо руководство ДР Немачке 68. године подстицало СССР на гушење Прашког пролећа. Упад у Мађарску и Чехословачку се десио као последица намера ових земаља да напусте Варшавски уговор. А када је нешто слично са својим чланством у НАТО-у решила да предузме Грчка, нико је није казнио. То поводом питања о тобожњој сличности два блока.

Да није у том периоду историје било Варшавског уговора, у Европи би се разбуктао рат, убеђен је независни војни аналитичар Виктор Литовкин.

Варшавски уговор је објективно био гарант мира на конриненту. Чим је он нестао, започео је рат у Југославији. Зар је могло раније да се претпостави да ће се НАТО одважити да бомбардује европску државу, да ће се бомбе осути на Београд? Никада! Али сада су руке биле одређене. Не браним војни савез земаља совјетског блока. Он је такође показао своју праву суштину, вршећи упаде, гушећи покушаје реформи, у ДР Немачкој, Машарској, Чехословачкој. Али зашто, питамо се, НАТО није адекватно реагова на ова дејства? Страх од узвратног ударца, ударца освете – ево шта га је заустављало. Чињеница је очигледна и из историје се она не може избрисати.

Бивши савезници СССР из Варшавског уговора сада су у Северноатланској алијанси која себе одређује као јединог одговорног за глобалну безбедност. Али да ли је један блоковски систем у стању да осигура мир и процват на планети? Виктор Литовкин:

Не, несумњиво, НАТО није у стању да осигура глобалну безбедност. Насамо се не може изаћи на крај са изазовима трећег света: ни са шверцом наркотика из Авганистана, ни са међународним тероризмом, немогуће је створити ЕвроПРО, борити се против распростирања оружја за масовно уништавање, ракетних технологија. Треба да буде створен заједно са Русијом партнерски систем европске и глобалне безбеднсоти, узимајући у озбир интересе свих.

9. маја 2010. године војници НАТО-а из земаља савезница СССР у антихитлеровској коалцији су прошетали у паради преко Црвеног трга руске престонице. Пре 20 година, када је укинут Варшавски уговор (али не међусобна сумњичавост), нико није могао да замисли да су бивши супарници способни на овакав леп гест који улива наду.