Naftni „termometar“: visoka temperatura

Kotiranje nafte, koje se u toku poslednjih dana koleba oko vrednosti od 110 dolara po barelu, predstavlja nezaobilaznu temu magova. Još jednu u nizu prognoza su prošlog četvrtka obnarodovale nemačke novine „Velt“ pozivajući se na istraživanje italijanskog finansijskog holdinga „Unikredit“. Analitičari se nadaju da će sadašnja cena moći da se održi u navedenim graicama još neko „vreme u bližoj budućnosti“. Međutim, ne isključuju ni gori scenario. Temu razmatra analitičar Sergej Guk, pozvani stručnjak – jedan od organizatora Informacionog centra OPEK u Rusiji Igor TOLSTOŠEIN.

Međutim, i aktuelne cene su za evropske potrošače izuzetno visoke. Na primer, ove godine će Nemci, za grejanje i gorivo platiti dodatnih 200 evra, odnosno kućni budžet će omršati za jedan odsto. Pritom se ne uzima u obzir poskupljenje namirnica, koje je trgovina na malo već objavila. Za razliku od građana, evropska konjunktura nivo od 110 dolara o barelu podnosi bez primetne štete za sebe. I prognozirani ekonomski porast neće zameniti recesija.

Druga je stvar ako se kazaljka naftnog barometra i dalje bude kretala u stranu „oblačno“. Skokovi cena od 20 dolara primoraće Evropsku centralnu banku da poveća kreditnu obračunsku stopu, što kao što je poznato, ekonomiju ne čini zdravijom: očekivani porast će se smanjiti za pola procenta BDP. Analitičari ECB ne isključuju ni poskupljenje barela do 150 dolara, kao što se to već desilo u kriznoj 2008. godini. Tada je ekonomija Evropske Unije lišena jednog procenta BDP, premda nije pala u recesiju.

Ukoliko se scenario ponovi, i evropski potrošači treba unapred da se pomire s finansijskim gubicima. U tom slučaju će, tvrdi Aleksandar Koh (Alexander Koch), vodeći ekonomista Unicredit, nafta „odgristi“ od kućnog budžeta do dva odsto prihoda. Ukupni gubici Nemaca, na primer, iznosiće 30 milijardi evra. Moraće da zaborave na izračunati porast potrošnje od dva posto, on će „otići u plavu daljinu“ .

Predstavnik OPEK Igor Tolstošein smatra da se može desiti cena od 150 procenata ni iz daleka ne bude maksimalna. To je sasvim verovatno u slučaju najgoreg scenarija razvoja događaja u arapskom svetu, što bi se po njegovom mišljenju, desilo u slučaju američkog upada u Libiju. „Period od 150 (dolara) će potrajati,“ smatra stručnjak, skokove cena treba očekivati već u prvom polugodištu. Da li će to samo po sebi biti velika neprijatnost za potrošače ugljovodonika?

„Nije najveća. Ne mogu da kažem da će (cena) porasti preko 180 dolara do kraja godine, ali smatram da je 150 – surova realnost, ističe Igor Tolstošein“

Koji faktori daju osnovu za pesimističke prognoze našeg stručnjaka?

„To je bezuslovno, vojno-politička situacija u regionu, kaže Igor Tolstošein. Jer, ove revolucije, na ovaj ili onaj način ugrožavaju plovidbu. A plovidba, čak i u zemljama, koje nisu uvučene u revolucionarni proces, vodi ka povećanju doprinosa za osiguranje“. Cevovodi su takođe potencijalne mete terorističkih napada. Moraće da se pojača zaštita magistrala za naftu i gas. Ne sme se isključiti, iako zasad samo teoretski, ni zatvaranje Sueckog kanala – što je za potrošače nafte izuzetno težak udarac.

Međunarodna energetska Agencija u Parizu navodi i druge faktore, koji utiču na porast kotiranja nafte. Među njima je porast BDP u SAD i posebno u Kini, što je praćeno povećanjem potrošnje energije. Globalna potrošnja ugljovodonika će se 2011. godine, po predviđanjima Agencije, povećati minimalno za 1,6 procenata. Informacije, koje stižu s „bojnog polja“ zasad nisu utešne. Stručnjaci se boje da masovni nemiri mogu da pređu i kod takvih naftnih giganata kao što su Iran i Saudovska Arabija.