Нафтни „термометар“: висока температура

Котирање нафте, које се у току последњих дана колеба око вредности од 110 долара по барелу, представља незаобилазну тему магова. Још једну у низу прогноза су прошлог четвртка обнародовале немачке новине „Велт“ позивајући се на истраживање италијанског финансијског холдинга „Уникредит“. Аналитичари се надају да ће садашња цена моћи да се одржи у наведеним граицама још неко „време у ближој будућности“. Међутим, не искључују ни гори сценарио. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук, позвани стручњак – један од организатора Информационог центра ОПЕК у Русији Игор ТОЛСТОШЕИН.

Међутим, и актуелне цене су за европске потрошаче изузетно високе. На пример, ове године ће Немци, за грејање и гориво платити додатних 200 евра, односно кућни буџет ће омршати за један одсто. Притом се не узима у обзир поскупљење намирница, које је трговина на мало већ објавила. За разлику од грађана, европска конјунктура ниво од 110 долара о барелу подноси без приметне штете за себе. И прогнозирани економски пораст неће заменити рецесија.

Друга је ствар ако се казаљка нафтног барометра и даље буде кретала у страну „облачно“. Скокови цена од 20 долара примораће Европску централну банку да повећа кредитну обрачунску стопу, што као што је познато, економију не чини здравијом: очекивани пораст ће се смањити за пола процента БДП. Аналитичари ЕЦБ не искључују ни поскупљење барела до 150 долара, као што се то већ десило у кризној 2008. години. Тада је економија Европске Уније лишена једног процента БДП, премда није пала у рецесију.

Уколико се сценарио понови, и европски потрошачи треба унапред да се помире с финансијским губицима. У том случају ће, тврди Александар Кох (Alexander Koch), водећи економиста Unicredit, нафта „одгристи“ од кућног буџета до два одсто прихода. Укупни губици Немаца, на пример, износиће 30 милијарди евра. Мораће да забораве на израчунати пораст потрошње од два посто, он ће „отићи у плаву даљину“ .

Представник ОПЕК Игор Толстошеин сматра да се може десити цена од 150 процената ни из далека не буде максимална. То је сасвим вероватно у случају најгорег сценарија развоја догађаја у арапском свету, што би се по његовом мишљењу, десило у случају америчког упада у Либију. „Период од 150 (долара) ће потрајати,“ сматра стручњак, скокове цена треба очекивати већ у првом полугодишту. Да ли ће то само по себи бити велика непријатност за потрошаче угљоводоника?

„Није највећа. Не могу да кажем да ће (цена) порасти преко 180 долара до краја године, али сматрам да је 150 – сурова реалност, истиче Игор Толстошеин“

Који фактори дају основу за песимистичке прогнозе нашег стручњака?

„То је безусловно, војно-политичка ситуација у региону, каже Игор Толстошеин. Јер, ове револуције, на овај или онај начин угрожавају пловидбу. А пловидба, чак и у земљама, које нису увучене у револуционарни процес, води ка повећању доприноса за осигурање“. Цевоводи су такође потенцијалне мете терористичких напада. Мораће да се појача заштита магистрала за нафту и гас. Не сме се искључити, иако засад само теоретски, ни затварање Суецког канала – што је за потрошаче нафте изузетно тежак ударац.

Међународна енергетска Агенција у Паризу наводи и друге факторе, који утичу на пораст котирања нафте. Међу њима је пораст БДП у САД и посебно у Кини, што је праћено повећањем потрошње енергије. Глобална потрошња угљоводоника ће се 2011. године, по предвиђањима Агенције, повећати минимално за 1,6 процената. Информације, које стижу с „бојног поља“ засад нису утешне. Стручњаци се боје да масовни немири могу да пређу и код таквих нафтних гиганата као што су Иран и Саудовска Арабија.