ЕУ: да ли у „примаћој“ има више места?

„Више нико не наваљује у примаћу собу Европске уније.“ Тако  је радио «Deutsche Welle» насловио коментар посвећен садашњем стању процеса ширења ЕУ. Заиста, криза и најновији догађаји на планети, који су се дотакли и земаља Европе, успорили су пријем нових чланова у престижни клуб држава континента. Ипак, процес његовог попуњавања није престао. Само што темпо више није исти као пре неколико година.

Како саопштава београдска агенција «BETA News» позивајући се на руководство ЕУ и власти непризнате државе Косово, у Бриселу су за 8. март планирани преговори између Србије и владе ове српске провинције. По информацијама, дијалог посебно мора бити усмерен на ширење сарадње и „обезбеђење напретка а путу ка ступању у ЕУ“. Србија и покрајина Косово, као што је познато, налазе се на списку потенцијалних кандидата за чланове Европске Уније. Међутим, по оценама стручњака, пут у Велику Европу је засад за њих затворен. Тренутно су од 27 чланова ЕУ независност Косова признала 22. Тим пре је не признаје сама Србија.

Било како било, бивше републике Југославије која се распала данас већ представљају известан ред на европској „пријемици“. Истина, ред се креће полако. А неки се премештају и у далеке редове. Рецимо, ових дана је постало познато да је Европска комисија с првог места померила Хрватску. Преговори о њеном ступању требало је да буду завршени овог лета. Сад се ова процедура одлаже, дакле, биће одложен и сам процес ступања. Међутим, да ли баш тако стреме у ЕУ сами грађани Хрватске? По подацима светских информационих агенција, ових дана су у престоници републике – Загребу, одржане велике антивладине демонстрације, чији учесници су, између осталих акција, спалили заставу Европске Уније.

Главне примедбе Брисела на Хрватску чине, по мишљењу Европске комисије, недовољни напори на савладавању распојасаности корупције и злочина у земљи. Притом, како сматрају стручњаци радио станице  «Deutschlandfunk», у ЕУ желе да избегну понављање жалосног искуства с исхитреним пријемом Бугарске и Румуније 2007. године. У обе ове земље још увек нису постигнути захтевани стандарти у области правног реда и борбе против корупције. Због тога су Немачка и Француска блокирале улазак обе новајлије у Шенгенску зону. Као одговор председник Румуније Трајан Бесеску (Traian Băsescu) је упутио Паризу и Берлину оштре протестне ноте. Такве испаде, истичу коментатнори, себи није дозвољавала чак ни Пољска за време владавине браће Качински.

Ово још једном показује до чега је Брисел довела трка за политичким дивидендама путем увлачења у орбиту ЕУ оних који су касније за њега постали стална главобоља. Ипак, сматра Сергеј Уткин, шеф сектора за евроинтеграције руског Института за светску економију и међународне одосе, процес ширења Европске Заједнице се више не може зауставити.

- Наравно, постоји „замор“ од ширења. Међутим, ово се пре свега тиче ступања прилично великих земаља. Ово се не односи на исту ову Хрватску. И у средње блиској перспективи – у следећих 10-15 година, ово се неће тицати ни већине балканских земаља, које претендују на чланство. Ово се тиче питања Турске или Украјине, где се ради о деценијама. Кад је у питању Балкан „умор“ се у сваком случају може превладати. А у случају с Хрватском он се чак ни не разматра. Процес је кренуо и биће завршен.

Уочи „велике експлозије“ Европске Уније, кад је у мају 2004. године у њу одједном примљено 8 земаља, претежно из Источне Европе – научници лондонске Школе за хигијену и тропску медицину су упозорили да је то бременито порастом опасних болести и инфекција. Занемарићемо предрасуде, које потичу од традиције британске уображености. Тим пре што се мрачне прогнозе нису оствариле. Ипак, политичку „инфекцију“, ако се има у виду русофобија, и економску – у облику кршења одређених граница државног дуга и буџетског дефицита – неке новајлије су у „Велику Европу“ донеле. Да ли ће се грешке поновити?