Tomas Džeferson

Treći predsednik i jedan od otaca osnivača SAD Tomas Džeferson posedovao je razne talente – političara, diplomate, naučnika, pustolova, farmera, kolekcionara, pronalazača. Uz to je bio i pravi gurman. Ali Džeferson uopšte nije bio proždrljivac, on je istinski voleo ukusnu hranu.

Obožavao je američku kuhinju, ali pri tome je osećao živo interesovanje za kulinarska dostignuća drugih zemalja. Ljubav prema kulinarskim otrkićima bila je odražena kako u njegovom privatnom, tako i javnom životu.

Pošto je nekoliko godina proveo u Francuskoj kao ambasador, Džeferson je pažljivo proučavao francusku kuhinju. Ali i svežem povrću je takođe poklanjao dužnu pažnju. Uopšte, povrće i voće voleo je više nego mesto. Sviđale su mu se masline, dudinje, smokve. Voleo je ananas. Na jugu Francuske Džeferson je vodio beleške o raznim sortama pomorandži, koje je video na raznim mestima na kojima je boravio.

U Montiselu, na imanju Džefersona, gajilo se mnogo povrća i zeleniša koji je išao na sto. Tomas Džeferson je takođe bio entuzijasta u uzgoju raznog voća, novog za Ameriku – posadio je mnogo krušaka na svom imanju u Virdžiniji. Favorit Džefersona bila je kruška čiji naziv na francuskom znači „puterasta“. Džeferson je voleo da gaji breskve, prema njima se odnosio kao prema neobičnoj poslasitici na stolu. Izgleda da je breskva bila omiljena voćka Džefersona. Samo u svom Južnom vrtu Džefesron je gajio preko 30 sorti bresaka. Sa zadovoljstvom je na imanju sadio i lubenice koje su dospele u Novi Svet pošto su ga otkrili evropljani.

Kao i mnogi pustolovi, vraćajući se kući sa putovanja, Tomas Džeferson je čeznuo za jelima isprobanim u tuđim krajevima. Zapisivao je recepte onih jela koja su mu se dopadala kako bi mogao da ih napravi u svojoj domovini. I zaista, zatim su na imanju Džefersona na sto iznosili najraznovrsnija jela evropske, pre svega francuske kuhinje: soseve, kolače od voća, pomfrit, krvave kobasice, golubove, zečetinu. Među najpopularnijim desertima bio je sladoled od vanile, za koji je recep Džeferson zapisao svojom rukom.

Zanimao se i za italijansku kuhinju. Na primer, zapisivao je detalje pripremanja putera i sira parmezan. U Biblioteci Kongresa SAD čuvaju se beleške sa skicom mašine za proizvodnju makarona, koje je Džefersnon načinio svojom rukom za vreme putovanja po Severnoj Italiji 1787. godine. U to vreme makarone su bile moderno jelo ne samo u Italiji, već i u Francuskoj. Istina, sam Džeferson morao je da pravi makarone ručno – da reže pruge od testa savijene u roalt, a zatim da ih razvlači u vidu rezanaca.

Ipak ljubav prema francuskoj i italijanskoj kuhinji nije istisla iz srca Džefersona sklonost ka američkim jelima kao što je slatki krompir, zapečeni kavijar bakalara, virdžinska šunka, grašak, vrlo je voleo slatski kukuruz iz Virdžinije.