Ruske nuklearke u inostranstvu: došao, sagradio, pustio u pogon

Krajem juna u Moskvi će biti registrovana kompanija za izgradnju nuklearki u inostranstvu po šemi „gradi-poseduj-koristi“ (VOO, build-own-operate). Nova struktura se stvara za izgradnju novih energetskih blokova i AS u više od 10 zemalja. Ona će biti ekskluzivni naručilac opreme i tehnologija, investitor i vlasnik.

Upravo po ovom principu se realizuje projekat AS „Akuju“ u Turskoj. Ruska strana trenutno priprema poligon za prvu tursku AS, u koju će biti uloženo 20 milijardi dolara za četiri energetska bloka, a po završetku njihove izgradnje postaće vlasnik nuklearke. Moguće je da će po sličnoj šemi biti podignute AS u Jermeniji i Jordanu. Za Rusiju je to nova šema prisustva na svetskom tržištu atomske energetike, premda je to jedina zemlja koja istovremeno radi na atomskim projektima u više od 10 zemalja u svetu. Ovo je za „Glas Rusije“ saopštio stručnjak u oblasti energetike, predsednik Saveza naftaša Genadije Šmalj.

Ova praksa je široko razvijena u svetu u najrazličitijim sferama. Sam gradiš, sam finansiraš, izvesno vreme koristiš s pravom vlasnika dok ne isplatiš svoje troškove. Zatim predaješ objekat pod određenim uslovima zemljiu kojoj je sagrađen. Projekat je zanimljiv i koristan za obe strane. Držva ne ulaže svoja sredstva, ali dobija objekte infrastrukture. A za kompaniju je to širenje tržišta i jačanje svog uticaja u svetu.

U Iranu, Kini i Indiji Rusija je sagradila AS na principu „ključ u ruke“ (EPC, engineering-procurement-construction). Ova šema zahteva manje troškove s finansijske tačke gledišta pošto za razliku od VOO-projekta ne pretpostavlja investiranje u izgradnju. Generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov smatra da će i ranija šema biti podjednako tražena.

Posle nesreće na „Fukušimi“ na svim ruskim nuklearkama su izvršene dopunske kompleksne provere bezbednosti. Tamo su modelirani uticaji koji su se obrušili na japansku stanicu. Zaključak je nedvosmislen: svi blokovi, uključujući i novoizgrađene su u potpunosti zaštićeni. Kad bi se preneli na „Fukušimu“ izdržali bi sve zemljotrese i cunamije i ne bi bilo nikakve radijacije. Zanimljivo je da posle nuklearnog kolapsa u Japanu nijedan partner Rusije nije promenio planove za saradnju s njom u oblasti mirnog atoma. Međutim, lokalnim vladama je izuzetno važno da javnost bude sigurna da su preduzete dužne bezbednosne mere prilikom izgradnje AS.

Podsetićemo da je posle nesreće na „Fukušimi“ Rusija predložila da se pooštre međunarodni zahtevi u pogledu bezbednosti atomskih stanica. Inicijativu je formulisao predsednik Dmitrij Medvedev, a podržale su je njegove kolege na samitu G-8 u francuskom Dovilu. Ovo pitanje biće centralno na Generalnoj konferenciji IAEA, koja se otvara iduće nedelje u Beču.