Руске нуклеарке у иностранству: дошао, саградио, пустио у погон

Крајем јуна у Москви ће бити регистрована компанија за изградњу нуклеарки у иностранству по шеми „гради-поседуј-користи“ (ВОО, build-own-operate). Нова структура се ствара за изградњу нових енергетских блокова и АС у више од 10 земаља. Она ће бити ексклузивни наручилац опреме и технологија, инвеститор и власник.

Управо по овом принципу се реализује пројекат АС „Акују“ у Турској. Руска страна тренутно припрема полигон за прву турску АС, у коју ће бити уложено 20 милијарди долара за четири енергетска блока, а по завршетку њихове изградње постаће власник нуклеарке. Могуће је да ће по сличној шеми бити подигнуте АС у Јерменији и Јордану. За Русију је то нова шема присуства на светском тржишту атомске енергетике, премда је то једина земља која истовремено ради на атомским пројектима у више од 10 земаља у свету. Ово је за „Глас Русије“ саопштио стручњак у области енергетике, председник Савеза нафташа Генадије Шмаљ.

Ова пракса је широко развијена у свету у најразличитијим сферама. Сам градиш, сам финансираш, извесно време користиш с правом власника док не исплатиш своје трошкове. Затим предајеш објекат под одређеним условима земљиу којој је саграђен. Пројекат је занимљив и користан за обе стране. Држва не улаже своја средства, али добија објекте инфраструктуре. А за компанију је то ширење тржишта и јачање свог утицаја у свету.

У Ирану, Кини и Индији Русија је саградила АС на принципу „кључ у руке“ (EPC, engineering-procurement-construction). Ова шема захтева мање трошкове с финансијске тачке гледишта пошто за разлику од ВОО-пројекта не претпоставља инвестирање у изградњу. Генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов сматра да ће и ранија шема бити подједнако тражена.

После несреће на „Фукушими“ на свим руским нуклеаркама су извршене допунске комплексне провере безбедности. Тамо су моделирани утицаји који су се обрушили на јапанску станицу. Закључак је недвосмислен: сви блокови, укључујући и новоизграђене су у потпуности заштићени. Кад би се пренели на „Фукушиму“ издржали би све земљотресе и цунамије и не би било никакве радијације. Занимљиво је да после нуклеарног колапса у Јапану ниједан партнер Русије није променио планове за сарадњу с њом у области мирног атома. Међутим, локалним владама је изузетно важно да јавност буде сигурна да су предузете дужне безбедносне мере приликом изградње АС.

Подсетићемо да је после несреће на „Фукушими“ Русија предложила да се пооштре међународни захтеви у погледу безбедности атомских станица. Иницијативу је формулисао председник Дмитриј Медведев, а подржале су је његове колеге на самиту G-8 у француском Довилу. Ово питање биће централно на Генералној конференцији ИАЕА, која се отвара идуће недеље у Бечу.