Berlin-Pariz: „osa“ ili „kočnica“?

To je proboj, pri čemu nazvao bih to čak ogromnim probojom, citira švajcarski Noe Cirher Cajtung reči domaćina Jelisejskog dvorca Nikole Sarkozija, posle njegovog sastanka u Berlinu sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel. Izjavljujem sasvim određeno da oboje želimo uključivanje privatnih investitora na dobrovoljnoj osnovi, odgovorila je, istina pomalo suzdržano, njegova sagovornica. Prilično suzdržano izražavaju se povodom karaktera i rezultata susreta i eksperti i novinari.

U Berlinu se govorilo o najspornijem pitanju za oba lidera – formama spasavanja Grčke od opasnosti bankrotstva. Između ostalog, mal te ne o prinudnom, po zamisli Merkel, uključivanju u nove finansijske injekcije u bolesni finansijski organizam ove zemlje privatnih banaka i osiguravajućih kompanija. Praški gost bio je raspoložen skeptično. Na ovu senku, koja je podelila pregovarači sto, nadovezala su se i druga, da tako kažem, neslaganja po pitanju nuklearne energetike i učešća u libijskoj kampanji NATO-a.

Između ostalog, eksperti i novinari razmišljali su ne samo povodom dostizanja sloge povodom privatnih investitora. Kompromis je već bio dostignut. Važnijom se činio problem odnosa obe zemlje, koje su glavna lokomotiva jedinstvene Evrope. Po rečima španskog lista El Mundo, daleko u prošlosti su večre uz sveće, kada je Angela Merkel izvršila blic-posetu Francuskoj, kako bi jednim potezom pera rešila nerazrešiva pitanja i provela prijatno veče. U prošlosti su ostali, po rečima lista, i temperamentni pozdravi francuskog predsednika, koji su zbunjivali bivšu „skormnu devojku2 iz nespostojeće DR Nemačke. Poslednjih godina stav Berlina i Pariza o glavnim problemima razlikuje se sve više.

Može li se u stvari smatrati aktualni susret Merkel i Sarkozija probojom? O najakutnijem, „grčkom“ problemu sloga je u principu postignuta. Ali eksperti više vole da biraju oprezne ocene. Evo šta govori, na primer, šef sektora za evrointegracije Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin.

Očuvanje zajedničkog stava Nemačke i Francuske uvek je plus za proces evropske integracije, govori ekspert. Ako ne polazi za rukom da se osigura konsenzus, to je najverovatnije uvek minus. Zaista, ove dve zemlje igraju važnu ulogu. Ali ne sme se zaboraviti da će se odluke, koje se tiču između ostalog sudbine evra i budućnosti Grčke, donositi kolektivno. Još je potrebno dobiti podršku drugih zemalja zone evra. Ako one ne pruže tu podršku, čak velki autoritet Nemačke i Francuske biće nedovoljan da progura konsenzus.

Osim već pomenutog kompromisa Merkel i Sarkozi su dostigli sporazum po nekim drugim pitanjima. Oni su se između ostalog dogovorili da guraju u SB UN projekat rezolucije u Siriji, a takođe su pozvali teroriste palestinskog Hamasa da hitno oslobode izraelskog vojnika Gilada Šalita, uhapšenog pre 5 godina.