Veseli otišao u SAD obećavši: Preći ću u pravoslavlje!

U ovom trenutku ne zna se koji će ga tim izabrati, da li će drafta uopšte biti i kako će se 21-godišnji Čeh snaći u najjačoj ligi na svetu. Zna se samo da će ga „grobari" teško preboleti, a Partizan još teže nadoknaditi. Zna se i da će se u narednim godinama često vraćati Beogradu, kao i da će jednog dana, pre ili kasnije, ponovo obući crno-beli dres i još jednom krenuti u pohod na Evroligu.

U oproštajnom intervjuu za Press, Veseli se osvrnuo na trogodišnji period u Partizanu tokom kojeg je postao ljubimac trenera, saigrača i navijača, ali je otkrio i neke nove detalje i planove za budućnost, kako u profesionalnom, tako i u privatnom životu. Između ostalog i to da će se vrlo brzo vratiti u Srbiju da bi se krstio u pravoslavnoj crkvi i dobio krsnu slavu...

Na vašoj poslednjoj utakmici u crno-belom dresu stekao se utisak da iz kluba odlazi „Partizanovo dete", a ne češki reprezentativac. Kako ste vi doživeli tu atmosferu u „Pioniru"?

- Mislite, da li i ja imam utisak da sam „naš„ (smeh)?! Bile su ovo vrlo lepe godine u Beogradu. Veoma sam srećan što sam postao deo istorije Partizana, što smo u prethodne tri godine imali toliko uspeha i radosti. Očekivao sam punu dvoranu, ali onakve ovacije i skandiranje mog imena ipak nisam. Bilo je jako emotivno, naježim se svaki put kad pomislim na to veče.

Kako je uopšte došlo do toga da pređete u Partizan i da li se sećate vašeg prvog sastanka sa Duškom Vujoševićem?

- Tada nisam ništa znao o Partizanu, Beogradu i Srbiji, ali su mi ljudi kojima verujem rekli da je to najbolja sredina za napredak mladog igrača. Imao sam i drugih ponuda, ali nisam se pokajao. Sećam se i prvog razgovora sa Duletom, s tim što ga tada ništa nisam razumeo! Vujošević ne priča engleski. On je zaista čudan čovek, ali u najpozitivnijem smislu. Pričali su mi da je strog, da ga se mladi igrači plaše, da mu je disciplina veoma bitna. Ja ga se nisam plašio, ja sam ga najiskrenije poštovao. On je najbitniji čovek u mojoj karijeri.

Šta će vam u Americi više nedostajati, Srbija ili Češka?

- Srbija, definitivno! Ja već nekoliko godina ne živim u Češkoj i za Beograd me veže više stvari nego za Ostravu. Najviše će mi nedostajati ljudi, prijatelji koje sam stekao u poslednje tri godine. Ovde se mnogo brže sklapaju prijateljstva nego u Češkoj. Svi su bili ljubazni i mnogo su mi pomogli da se snađem u novoj sredini. Srđana sam (konobar restorana „Teatroteka", prim. aut.), na primer, upoznao nedugo pošto sam stigao u Beograd, a posle samo nekoliko sati činilo mi se kao da se znamo sto godina.

 Kada vam je u Partizanu bilo najlepše, a kada najteže?

- Najlepše je bilo prošle srede, na poslednjoj utakmici. A najteže mi je pao poraz od Olimpijakosa u Parizu. Od toga smo se teško oporavili. Vratiću se u Partizan da osvojimo i tu Evroligu!

Da li je tačno da planirate da se krstite i slavite slavu?

- Da! Već neko vreme razmišljam o tome i stvarno bih voleo da postanem pravoslavac, da imam svoju slavu i da je obeležavam kao i svi ostali. Već znam ko bi mi bio kum, ali ne bih da ga o tome obaveštavam preko novina.

Aleksa Jovanović

 

Ambicije -  Veseli obećava da u Americi neće biti statista

Ne idem u NBA da sedim na klupi

Čime biste bili zadovoljni u debitantskoj sezoni u NBA ligi?

- Najbitnije mi je da igram. Barem malo. Ne želim da provedem celu sezonu na klupi, to je sigurno. Više bih voleo da igram trojku, ali naravno da ću igrati i na poziciji krilnog centra ukoliko trener to od mene bude tražio. Ali, ne želim da se „bucam". Normalno je da ću dodati još malo mišićne mase, ali ne dolazi u obzir da u tome preterujem.

Kakvi su vam planovi ako dođe do lok-auta?

- Želim da idem u NBA i u ovom trenutku ne razmišljam o drugim opcijama. Nadam se da neće doći do lok-auta, da će se stvari srediti. Ukoliko se to ipak desi, razgovaraću sa svojim menadžerom i videću koje opcije još postoje.
 
Volim Srbiju, ali igram za Češku

 Vidi se da ste zavoleli Srbiju, ali vas spekulacije oko igranja za našu reprezentaciju baš i nisu oduševile...

- Nisam se ja naljutio ili bilo šta slično. Samo mislim da nije pošteno insistirati na takvim stvarima. Da li bi bilo u redu da se od nekog Srbina koji dobro igra hokej traži da igra za Češku?! U svakom slučaju, nije to bila neka ozbiljna priča, niti je sa mnom neko zvanično kontaktirao tim povodom. Ja mnogo volim Srbiju, ali kada je o nastupima za reprezentaciju reč, to može biti samo Češka.