Весели отишао у САД обећавши: Прећи ћу у православље!

У овом тренутку не зна се који ће га тим изабрати, да ли ће драфта уопште бити и како ће се 21-годишњи Чех снаћи у најјачој лиги на свету. Зна се само да ће га „гробари" тешко преболети, а Партизан још теже надокнадити. Зна се и да ће се у наредним годинама често враћати Београду, као и да ће једног дана, пре или касније, поново обући црно-бели дрес и још једном кренути у поход на Евролигу.

У опроштајном интервјуу за Пресс, Весели се осврнуо на трогодишњи период у Партизану током којег је постао љубимац тренера, саиграча и навијача, али је открио и неке нове детаље и планове за будућност, како у професионалном, тако и у приватном животу. Између осталог и то да ће се врло брзо вратити у Србију да би се крстио у православној цркви и добио крсну славу...

На вашој последњој утакмици у црно-белом дресу стекао се утисак да из клуба одлази „Партизаново дете", а не чешки репрезентативац. Како сте ви доживели ту атмосферу у „Пиониру"?

- Мислите, да ли и ја имам утисак да сам „наш„ (смех)?! Биле су ово врло лепе године у Београду. Веома сам срећан што сам постао део историје Партизана, што смо у претходне три године имали толико успеха и радости. Очекивао сам пуну дворану, али онакве овације и скандирање мог имена ипак нисам. Било је јако емотивно, најежим се сваки пут кад помислим на то вече.

Како је уопште дошло до тога да пређете у Партизан и да ли се сећате вашег првог састанка са Душком Вујошевићем?

- Тада нисам ништа знао о Партизану, Београду и Србији, али су ми људи којима верујем рекли да је то најбоља средина за напредак младог играча. Имао сам и других понуда, али нисам се покајао. Сећам се и првог разговора са Дулетом, с тим што га тада ништа нисам разумео! Вујошевић не прича енглески. Он је заиста чудан човек, али у најпозитивнијем смислу. Причали су ми да је строг, да га се млади играчи плаше, да му је дисциплина веома битна. Ја га се нисам плашио, ја сам га најискреније поштовао. Он је најбитнији човек у мојој каријери.

Шта ће вам у Америци више недостајати, Србија или Чешка?

- Србија, дефинитивно! Ја већ неколико година не живим у Чешкој и за Београд ме веже више ствари него за Остраву. Највише ће ми недостајати људи, пријатељи које сам стекао у последње три године. Овде се много брже склапају пријатељства него у Чешкој. Сви су били љубазни и много су ми помогли да се снађем у новој средини. Срђана сам (конобар ресторана „Театротека", прим. аут.), на пример, упознао недуго пошто сам стигао у Београд, а после само неколико сати чинило ми се као да се знамо сто година.

 Када вам је у Партизану било најлепше, а када најтеже?

- Најлепше је било прошле среде, на последњој утакмици. А најтеже ми је пао пораз од Олимпијакоса у Паризу. Од тога смо се тешко опоравили. Вратићу се у Партизан да освојимо и ту Евролигу!

Да ли је тачно да планирате да се крстите и славите славу?

- Да! Већ неко време размишљам о томе и стварно бих волео да постанем православац, да имам своју славу и да је обележавам као и сви остали. Већ знам ко би ми био кум, али не бих да га о томе обавештавам преко новина.

Алекса Јовановић

 

Амбиције -  Весели обећава да у Америци неће бити статиста

Не идем у НБА да седим на клупи

Чиме бисте били задовољни у дебитантској сезони у НБА лиги?

- Најбитније ми је да играм. Барем мало. Не желим да проведем целу сезону на клупи, то је сигурно. Више бих волео да играм тројку, али наравно да ћу играти и на позицији крилног центра уколико тренер то од мене буде тражио. Али, не желим да се „буцам". Нормално је да ћу додати још мало мишићне масе, али не долази у обзир да у томе претерујем.

Какви су вам планови ако дође до лок-аута?

- Желим да идем у НБА и у овом тренутку не размишљам о другим опцијама. Надам се да неће доћи до лок-аута, да ће се ствари средити. Уколико се то ипак деси, разговараћу са својим менаџером и видећу које опције још постоје.
 
Волим Србију, али играм за Чешку

 Види се да сте заволели Србију, али вас спекулације око играња за нашу репрезентацију баш и нису одушевиле...

- Нисам се ја наљутио или било шта слично. Само мислим да није поштено инсистирати на таквим стварима. Да ли би било у реду да се од неког Србина који добро игра хокеј тражи да игра за Чешку?! У сваком случају, није то била нека озбиљна прича, нити је са мном неко званично контактирао тим поводом. Ја много волим Србију, али када је о наступима за репрезентацију реч, то може бити само Чешка.