Odluka specijalnog tribunala podelila Liban

Lider šiitske  organizacije Hezbolah šejh Hasan Nasrula odbio je  optužbe  Specijalnog tribunala  za Liban i izjavio da neće  ekstradirati svoje ekstremiste međunarodnom pravosuđu. U komentaru za izdavanje  naloga za hapšenje 4 člana te organizacije, osumnjičena za ubistvo premijera Libana Rafika Haririja 2005. godine, Nasrula je to nazvao političkom provokacijom.

Liban je ponovno na rubu građanskog rata. Pristalice poginulog bivšeg premijera su radosno pozdravili zahtev specijalnog tribunala o ekstradiciji aktivista grupacije Hezbolah. Šiiti su ga oštro kritikovali. U Libanu postoje davne unutrašnje protivrečnosti među religioznim grupacijama, kojih je dovoljno za oružane sukobe, tim pre što se mešaju strane snage, - ističe libanski politikolog, koordinator centra strateških istraživanja Al-Aman Anis An-Nakaš.

Vreme optužbi specijalnog tribunala  UN u vezi sa predmetom ubistva bivšeg premijera Rafika Haririja poklapa se s objavljivanjem državnog programa nove vlade. Smatram da je odluka specijalnog tribunala suviše politizovana. To je učinjeno radi destabilizacije rada  novog rukovodstva Libana. Spoljne snage se pri tome baziraju na protivrečnostima različitih političkih snaga zemlje. Vlada Libana može da izjavi da će početi istragu i uhapsiti krivce kada ih nađe. Međutim, u praksi je to veoma teško. Posle 30 dana, koje specijalni tribunal pruža  vladi Libana, rukovodstvo zemlje će saopštiti da nije uspelo u tome. Dakle, odluka specijalnog tribunala  neće služiti pravosuđu, već podstaći međukonfesionalna neslaganja u zemlji.

Nasrula je izjavio: nijedna libanska vlada neće moći da uhapsi te lude ni za 30 dana, ni za 30 ili 300 godina.

Zvanični Bejrut za sada obazrivo reaguje na tu situaciju. Prema rečima premijera Nadžiba Mikatija, sve treba dobro promisliti, jer u protivnom slučaju optužba specijalnog tribunala  može da postane novo iskušenje za građanski mir u Libanu.

Specijalni tribunal za Liban istražuje smrt Rafika Haririja od marta 2009. godine. Bivši premijer i još 20 ljudi  su poginuli u februaru 2005. godine prilikom eksplozije u Bejrutu.  Prvo su krivce tražili u Siriji, zatim su islednici specijalnog tribunala   našli osnove za optužbu članova  pokreta Hezbolah. Sa svoje strane je Nasrula izjavio da je za to kriv Izrael.

Proteklog četvrtka je specijalni tribunal predao javnom tužilaštvu Libana nalog za hapšenje 4 čoveka, dva od kojih su vodeći rukovodioci Hezbolaha. Svestan da  oputženi teško da će doći u tribunal, tribunal je izjavio, da je spreman za suđenje  u odsutnosti. To je obična praksa Međunarodnog krivičnog suda koja je nažalost potpuno diskreditovala samu ideju pravosuđa. Pred mikrofonom je ekspert Ruskog instituta strateških istraživanja Aždar Kurtov.

Tokom poslednjih nekoliko godina Međunarldni krivični sud, izdavajući naloge za hapšenje  nekih političara u različitim delovima sveta, nije doprineo smirenju konflikata,  već ih je sam provocirao. Očigledno je da taj organ, koji je morao da postane neutralno pravosuđe, nije to postao. To je bilo očigledno na primeru Jugoslavie, danas – na primeru Libije. Mislim da  takva situacija može da se ponovi i u Libanu. U svakom slučaju odluka specijalnog tribunala   unosi svađu u krhki unutarlibanski mir.

Danas je u Libanu tiho.  I šiiti, i suniti čekaju šta će ispasti. Međutim, istorija svedoči, da je za oružane sukobe  dovoljan i sitniji povod. Malo ko sumnja u to da će do toga doći i sada.