Одлука специјалног трибунала поделила Либан

Лидер шиитске  организације Хезболах шејх Хасан Насрула одбио је  оптужбе  Специјалног трибунала  за Либан и изјавио да неће  екстрадирати своје екстремисте међународном правосуђу. У коментару за издавање  налога за хапшење 4 члана те организације, осумњичена за убиство премијера Либана Рафика Харирија 2005. године, Насрула је то назвао политичком провокацијом.

Либан је поновно на рубу грађанског рата. Присталице погинулог бившег премијера су радосно поздравили захтев специјалног трибунала о екстрадицији активиста групације Хезболах. Шиити су га оштро критиковали. У Либану постоје давне унутрашње противречности међу религиозним групацијама, којих је довољно за оружане сукобе, тим пре што се мешају стране снаге, - истиче либански политиколог, координатор центра стратешких истраживања Ал-Аман Анис Ан-Накаш.

Време оптужби специјалног трибунала  УН у вези са предметом убиства бившег премијера Рафика Харирија поклапа се с објављивањем државног програма нове владе. Сматрам да је одлука специјалног трибунала сувише политизована. То је учињено ради дестабилизације рада  новог руководства Либана. Спољне снаге се при томе базирају на противречностима различитих политичких снага земље. Влада Либана може да изјави да ће почети истрагу и ухапсити кривце када их нађе. Међутим, у пракси је то веома тешко. После 30 дана, које специјални трибунал пружа  влади Либана, руководство земље ће саопштити да није успело у томе. Дакле, одлука специјалног трибунала  неће служити правосуђу, већ подстаћи међуконфесионална неслагања у земљи.

Насрула је изјавио: ниједна либанска влада неће моћи да ухапси те луде ни за 30 дана, ни за 30 или 300 година.

Званични Бејрут за сада обазриво реагује на ту ситуацију. Према речима премијера Наџиба Микатија, све треба добро промислити, јер у противном случају оптужба специјалног трибунала  може да постане ново искушење за грађански мир у Либану.

Специјални трибунал за Либан истражује смрт Рафика Харирија од марта 2009. године. Бивши премијер и још 20 људи  су погинули у фебруару 2005. године приликом експлозије у Бејруту.  Прво су кривце тражили у Сирији, затим су иследници специјалног трибунала   нашли основе за оптужбу чланова  покрета Хезболах. Са своје стране је Насрула изјавио да је за то крив Израел.

Протеклог четвртка је специјални трибунал предао јавном тужилаштву Либана налог за хапшење 4 човека, два од којих су водећи руководиоци Хезболаха. Свестан да  опутжени тешко да ће доћи у трибунал, трибунал је изјавио, да је спреман за суђење  у одсутности. То је обична пракса Међународног кривичног суда која је нажалост потпуно дискредитовала саму идеју правосуђа. Пред микрофоном је експерт Руског института стратешких истраживања Аждар Куртов.

Током последњих неколико година Међунарлдни кривични суд, издавајући налоге за хапшење  неких политичара у различитим деловима света, није допринео смирењу конфликата,  већ их је сам провоцирао. Очигледно је да тај орган, који је морао да постане неутрално правосуђе, није то постао. То је било очигледно на примеру Југославие, данас – на примеру Либије. Мислим да  таква ситуација може да се понови и у Либану. У сваком случају одлука специјалног трибунала   уноси свађу у крхки унутарлибански мир.

Данас је у Либану тихо.  И шиити, и сунити чекају шта ће испасти. Међутим, историја сведочи, да је за оружане сукобе  довољан и ситнији повод. Мало ко сумња у то да ће до тога доћи и сада.