Pod vlašću „Fausta“

Najverovatniji kandidat za „Zlatnog lava“ 68. Venecijanskog filmskog festivala jeste film Aleksandra Sokurova „Faust“. Novi rad istaknut ruskog režisera po poznatoj dramskoj poemi Getea prikazan je pretposlednjeg dana prestižne filmske smotre (8. septembra).

„Film Aleksandra Sokurova čekali su sa nestrpljenjem i primili vrlo burno,“ – rekao je za „Glas Rusije“ svedok venecijanske premijere „Faust“ ruski filmski kritičar Valerije Kičin.

Ime Sokurova je se stalno pominjalo već u prilično velikom redu za akreditaciju. Ljudi su čekali film i nisu se prevarili. Sala je bila dupke puna. Film su gledali u napetoj tišini i što se retko dešava, finalni aplauz nije prestajao toku veoma dugačke odjavne špice na ekranu. Prijem je izvanredan i mislim zaslužen.

„Faust je završni četvrti deo filmske tetralogije koju je Aleksandar Sokurov posvetio istraživanju prirode vlasti. Junaci prethodna tri filma – „Moloh“, „Tele“ i „Sunce“ – bile su najodioznije ličnosti u istoriji 20. veka: Hitler, Lenjin i japanski car Hirohito. Po dubokoj uverenosti režisera Faust je takođe bio istorijska ličnost, o kojoj su od 16. veka počele da se ispredaju legende, preuveličavajući pritom ulogu nepostojećeg „kušača ljudskog roda“.  Takozvana „đavolja sila“ je samo „pokušaj da se između čoveka i boga postavi neki lik koji bi se posle mogao optužiti za sve ljudske probleme,“ – rekao je Aleksandar Sokurov, objašnjavajući zamisao svog filma.

Sve je u čoveku, nema ničega van granica čoveka, - ubeđen je režiser. Sva odgovornost je u čoveku, sve nevolje su u čoveku, nema nikakvog đavola, sve se obavlja čovekovim rukama. Ljudi treba da obrate pažnju na to da nema donje granice – ona još nije određena – dokle čovek ne bi mogao da padne.

Od skoro 50 filmskih dela Aleksandra Sokurova „Faust“ je verovatno film zbog kojeg je on najviše patio. Rad na njemu je trajao preko dve godine i povezan je s mnoštvom teškoća stvaralačkog i nestvaralačkog karaktera: na primer, ozloglašeno loše finansiranje je više put zaustavljalo napredovanje projekta. Nije bilo jednostavno naći ni prirodu – na kraju je u okolini Praga „sagrađen“ srednjevekovni nemački grad, a simbol svega nadvremenskog, večnog, bili su fantastični pejzaži Islanda, po čijim lednicima Faust odlazi u finalu filma.

Jedino što od početka nije izazivalo nikakva pitanja jeste to da će film snimati na Geteovom jeziku i da će u njemu igrati nemački glumci. „Gete je neostvariv bez nemačkog jezika, - smatra Aleksandar Sokurov, - isto kao što bi bez Getea u mnogome bila neostvariva književnost Starog sveta.“ „Mislim, - istakao je režiser, - da ni Puškina, ni Dostojevskog, ni Tolstoja, možda ni u Rusiji ne bi bilo u onom obliku u kojem ih poznajemo, da nije bilo te „letvice“ – Geteovog „Fausta“. Da li će film Aleksandra Sokurova podići letvicu 68. Međunarodnog filmskog festivala, biće jasno već 10. septembra kad će žiri festivala doneti svoju odluku.