Trojka

Verovatno malo kod od stranaca upoznatih sa ruskom muzičkom kulturom nije čuo čuvenu pesmu Putem dugim... Šta više, pevačica Meri Hopkin izvela je jednom ovu pesmu na engleskom, čak i na španskom – razume se, u adaptiranoj varijanti. Na ruskom jeziku pesma započinje stihovima: Vozili se trojkom s praporcima...

Upravo isti ovi praporci, kao i zvonca, ostavljaju na ruske goste neprolazni utisak. Zvuk zvona nije najvažniji. Tim pre što se u izvesnom trenutku istorije zvonce ispod duge koristilo samo za poštansku službu, a ukoliko su privatna lica koristila zvono, mogla su da plate kaznu, i tada su se pojavili mnogo manje bučni, ali zato za uho prijatniji praporci.

Ruska trojka je jedinstvena zaprega u svetu, ističe generalni direktor Moskovske konjske zadruge br.1 Jurij Prohorov.

Trojka je jedinstvena zaprega, ruska zaprega. Ona se pojavila u davna vremena kada je postojao zadatak da se preveze nevelik teret i pre svega putnici na prilično duge relacije. Pošto besputica u majčici Rusiji ni do danas nije konačno istrebljena, a u to vreme sasvim je bilo teško proći svuda, konj je verovatno bio jedini realni vid transporta. I zimi, kada su bili snežni smetovi, kada je sve bilo vrlo teško, ali pri tome čovek je želeo da se ispadne brže, na velika rastojanja mogla je i pošta da se prebaci, i ljudi da se prevezu, i neki zaista manji teret. Tada se kod ljudi pojavila ideja da možda čak ne treba da se upregne par konja, već da se pokuša da se upregne trojka. Još je bio odrađen sistem kada su vozile poštanske trojke – od stanice do stanice putovale su trojke. Upravo s praporcima, kako bi tamo na vreme pripremili smenu konja. Sve je bilo smišljeno radi posla, da iz daleka može da se čuje. I opet, ljudi su mogli da zalutaju u stepi, posebno zimi, u snežnoj mećavi, tako da je zvonce igralo ulogu signala. I kada su valdajski zvončići počeli da se cene u čitavoj zemlji, to je bio već element prijatne, melodične zvonjave koja je pratila svečane konje. Zatim je postalo element prestiža: ko ima kakvu zapregu, ko ima kakve konje, kočijaša, ko ima ovakve sanke. Sve to je bilo važno kao i sada. Sve to je izazivalu potrebu da se ima neka neobična zaprega. I svaka trojka je imala svoje zvonce. Stručnjaci su čak mogli da odrede čija trojka putuje. Takva je bila ideja... I do danas ni u jednoj zemlji sveta ništa slično nije napravljeno. U Evropi su bile uglavnom parne zaprege. Dva, četiri, šest, osam konja. A kod nas se prezala upravo takva ruska zaprega koja se zove trojka. Hvala Bogu, ima još trojki, zaista lepih, dostojnih. Istupaju na takmičenjima, i na izložbama, i ostaju pravi biser ruskog uzgoja konja.

Treba napomenuti da je 70-ih godina između Moskve i Lenjingrada vozio brzi voz Aurora u čijem sastavu su bili vagonu RT-200. RT u nazivu vagona upravo znači Ruska trojka.