Novi predsednik Francuske žuri da šokira Evropu

Inauguracija novoizabranog predsednika Francuske socijaliste Fransoe Olanda 15. maja konačno će potvrditi smenu vlasti u jednoj od ključnih zemalja EU. Oland namerava da stupi na dužnost sa evropskim razmahom – planira da ubedi svoje kolege da revidriraju već usaglašen krajem 2011. godine budžetski pakt EU. Da li će socijalisti Olandu poći za rukom da izvrđi evorpsku budžetsku revoluciju?

Budžetski pakt EU bio je čedo kolektivnog „Merkozija“ koji je preuzeo na sebe odgovornost za izvođenje Evrope u celini iz krize, kao i zone evra između ostalog. Ali nisu svi oduševljeno dočekali ovaj plod zajedničkih napora.

I kako su pokazali aprilski predsednički izbori u Francuskoj, među oponentima bivšeg predsednika našla se i većina stanovnika njegove sopstvene zemlje. Fransoa Oland je primio mišljenje birača kao kart-blanš za novi ekonomski kurs. On je već održao u Parizu seriju pregovora sa rukovodstvom EU. Ovi sastanci nisu ništa drugo do pokušaj da se dobije podrška Brisela uoči randevua sa Angelom Merkel 15. maja u Berlinu, nekoliko sati posle inaugracije, koji će po svemu sudeći biti vrlo složen. Gospođa Merkel je već stavila do znanja svom novom partneru u pregovorima da neće dozvoliti revidiranje Budžetskog pakta.

Iza sporova oko ciljeva i parametara Budžetskog pakta krije se odsustvo jasnog viđenja puteva izlaska iz finansijske krize. Uporedo sa tim građani Francuske ili Nemačke negoduju zbog neophodnosti da plate spas Grčke, Španije ili Portugalije. Ipak to ne ukida sa Berlina i Pariza potrebu da se žrtvuju u ime EU i zone evra, istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef sektora za političke integracije Evropskog instituta RAN Nikolaj Kavešnikov.

Broj relativno siromašnih zemalja u EU raste i tako će biti i dalje. To je vrlo veliki problem. Ipak ove zemlje se ne mogu ostaviti iza prava EU. Jer EU nije samo ekonomski, već i politički projekat. A ideja objedinjenja čitave Evrope podrazumeva da su relativno siromašne zemlje takođe deo Evrope.

Uz složenosti na spoljnopolitičkom frontu novoispečeni predsednik dobio je i unutrašnje neprilike. Fransoa Oland se suočava sa osetnim teškoćama prilikom formiranja nove vlade. On je obećao da će navesti ime premijera 15. maja i kao glavnom kandidata navode poslanika socijalistu Žan-Marka ejra. Sve bi bilo dobro da 1997. godine ovaj skoro premijer nije bio osuđen na 6 meseci uslovne kazne za „favortizam“. Kako je utvrdila istraga, on je nezakonito dao povoljan ugovor preduzeću čiji direktor je sponzorisao Socijalističku partiju.

Pikantnost situacije je u tome što je u toku predizborne kampanje Oland javno obećao da u njegovom timu neće biti političara koji su bili osuđivani – a ujedno je aludirao na sumnjive finansijske operacije Nikole Sarkozija. Ipak imenovanje Ejra za novog premijera neminovo će dovesti Olanda pred neprijatna pitanja – pri tome ne više gospođe Merkel, već sopstvenih poreskih obveznika.