Rusiji nisu potrebne bolesne evropske svinje

Zapanjujuća cifra ovih dana je navedena u Federalnoj službi za veterinarskii fitosanitarni nadzor RF (Roseljhoznadzor). Ukupna težina pisama upućenih iz Moskve na adresu veterinarske službe Nemačke o kršenjima garancija bezbednosti živih životinja, koje se isporučuju u Rusiju, iznosi... 5 kg! A koliko žalbi je poslato na adrese Evropske komisije, veterinarskih nadleštava Češke, Danske i drugih zemalja EU, ne može se ni izbrojati!

Podsetićemo: od 20. marta Rusija, Belorusija i Kazahstan, odnosno zemlje Carinskog saveza uvele su ograničenja na uvoz iz Evrope goveda i svinja (osim čistokrvnih), čime su izazvale nezadovoljstvo Brisela. Radi razjašnjavanja odnosa u Moskvu je uoči majskih praznika doputovala delegacija direktora Evropske komisije za zdravstvo i zaštitu potrošača. Ona je zahtevala objašnjenje u vezi sa zabranom, a predstavnici Rusije, Belorusije i Kazahstana su zahtevali – garancije za bezbednost krava, koza i svinja koje se uvoze. Situaciju objašnjava port-parol Roseljhoznadzora Aleksej Aleksejenko:

Ograničenja u isporuci živih životinja iz EU vezana su za naglu pojavu nove bolesti, koju izaziva ranije nepoznati virus Šmalenberga (Schmallenbergvirus). On napada goveda. Istovremeno smo uveli zabranu za uvoz svinja, zato što su zabeleženi slučajevi pomora životinja u partijama poslatim iz EU. Koji je razlog njihove iznenadne smrtnosti? Niko ne daje objašnjenja. Zato nas teše, kažu, procenat opasnih proizvoda u ukupnom obimu izvoza je "vrlo mali". Međutim, to je lukavstvo ako se radi o ljudskom zdravlju i životima. Evo, kod čistokrvnih svinja, kupljenih za Belgorodsku oblast u Nemačkoj i Češkoj, otkrivena je bruceloza, bolest opasna po čoveka. Zbog nje je likvidirana partija svinja uvezenih iz Danske. Sve su to simptomi poremećaja evropskog sistema kontrole. Zašto odgovornost za uvoz snosi samo zemlja-isporuilac ili čak konkretno preduzeće, a sama Evropska unija kao da nema veze s tim? Želeli bismo da dobijemo garancije bezbednosti za proizvode koje uvozimo od EU, od njenih odgovarajućih struktura.

U Roseljhoznadzoru se smatra da slobodno premeštanje životinja unutar Evropske unije otežava situaciju. Prase može biti rođeno u Danskoj, odgajeno u Nemačkoj, a Rusiji isporučeno preko Poljske. Upravo zato je potrebna veterinarska konrola na granici. Međutim, u EU deluje samo sistem kontrole u proizvodnji i izdavanju veterinarskih sertifikata. Ma koliko čudno bilo, stvari najgore stoje s Nemačkom – najvećim isporučiocem u zemlje Carinskog saveza. Ovde su zabeleženi slučajevi dospevanja kancerogenog dioksina u lanac ishrane, pojava toksikogene kolibakterioze, izazvane crevnim bakterijama. Na isporuke iz niza nemačkih preduzeća se s vremena ne vreme stavlja zabrana. A kad se ona ukida uz garanciju veterinarske službe SRN ponovo dolazi do prekršaja. Stočarski proizvodi iz EU često ne ispunjavaju zahteve naručioca. Izlaz iz situacije tražen je u Moskvi. O čemu su uspeli da se dogovore? Aleksej Aleksejenko:

O nastavku konsultacija. Danas između nas važi Memorandum o bezbednosti isporuka iz 2004. godine. Međutim, za to vreme se Evropska unija proširila, Rusija ulazi u STO. Dakle, potreban je dokument koji odgovara novim realijama. A što je glavno, treba uskladiti zakone u oblasti međusobnih isporuka.

Moskva očekuje predloge iz Brisela. Zabrana na uvoz svinja nanosi bolan udarac EU, zemljama Istočne Evrope i Pribaltike, koje više od tri četvrtine ukupne količine živih životinja šalju u RF. Međutim, i mi smo, razume se, zainteresovani za ove isporuke. Ipak, ne toliko da bismo svoje građane hranili potencijalno opasnim mesom.