Skandalozni dedica

Tužilaštvo Italije ponovo se latilo Silvija Berluskonija: ovog puta ono zahteva za bivšeg premijera 4 godine zatvora zbog finansijskih mahinacija vezanih za njegov holding Mediaset.

Jednog od najbogatijih evropskih političara čije se bogatstvo procenjuje na 7,8 milijardi dolara, optužuju za veštačko podizanje cena prilikom sticanja prava zaprikazivanje američkih filmova u Italiji. Po podacima istrage, Medijaset je kupila pravo za prikazivanje filmova preko drugih firmi, neverovatno uvećavši tom prilikom nabavne cene. Razlika između prave i naduvane cene uplaćivana je na račune u švajcarskih bankama i bankama Bahama. Osim toga, rukovodstvo kompanije Medijaset se optužuje za falsifikovanje finansijskih izveštaja i izbegavanje uplate poreza. Razume se, Silvio Berluskoni ne priznaje sebe krivim – nije mu prvi put. Ranije je on bio u epicentru skandala oko prodaje nekretnina, nezakonitih transfera novca i čak se pojavio u skandalima sa maloletnim damama lakog ponašanja. Upošte, ne bivši premijera, već pravi skandalozni dedica! Da li će italijanskom tužilaštvu poći za rukom da izdejstvuje kaznu za 75-godišnjeg Berluskonija? Na pitanje Glasa Rusije odgovara politikolog Pavel Svjatenkov.

Mislim da će mu kao i u svim prethodnim slučajevima poći za rukom da izbegne kaznu, pošto stabilnost aktualne vlade leži i na podršci njegove stranke. I u celini sa tačke gledišta viskoe politike neprijatnosti su mu krajnje nepoželjne, posebno u datom trenutku. Mnogi eksperti kažu da posle Grčke i Španije može da dođe red na italijansku ekonomiju. A pošto je ona mnogo veća od ekonomije Grčke i Španije, sada se najverovatnije niko neće odlučiti na rizik. I meni se čini da iz tog razloga novi slučaj protiv Berluskonija će biti zataškan.

Pavel Svjatnkov smatra da činjenicom svog postojanja uticajni bivši premijer ometa pobedu levih reformiranih komunista. On ima mnogo uticajnih protivnika u italijanskoj političkoj eliti. Otuda i toliko pokušaja za poslednjih 15 godina da se strpa u zatvor za razne prekršaje – konstatuje ekspert. Međutim u drugim evropskim državama već više puta polazilo je za rukom da se bivša prva lica izvode na istac i da se izdejstvuje za njih kazna. Tako posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj 1998. godine razbuktao se skandal sa finansiranjem HDS: kancelar Helmut Kol je utajio skoro dva miliona nemačkih maraka koje je stranka dobila. Pošto se to saznalo, Kol je bio primoran da da ostavku. Osveta je stigla i bivšeg predsednika Francuske Žaka Širaka. Prošle godine su ga osudili na 2 godine uslovno, proglasivši ga krivim za trošenje državnih sredstava 1990-95. godine, kada je on još bio gradonačelnik Pariza.

I konačno poslednje vesti: protiv već bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija pokrenuto je nekoliko krivičnih dela odjednom: to su i mahinacije sa predizbornim fondom, i procenti prilikom prodaje oružja Pakistanu.

Bez obzira na to što se često ne čini mogućim da se tako uticajni ljudi strpaju iza rešetaka, tendencija pokretanja optužnica protiv njih postaje deo evropske političke kulture.