Скандалозни дедица

Тужилаштво Италије поново се латило Силвија Берлусконија: овог пута оно захтева за бившег премијера 4 године затвора због финансијских махинација везаних за његов холдинг Медиасет.

Једног од најбогатијих европских политичара чије се богатство процењује на 7,8 милијарди долара, оптужују за вештачко подизање цена приликом стицања права заприказивање америчких филмова у Италији. По подацима истраге, Медијасет је купила право за приказивање филмова преко других фирми, невероватно увећавши том приликом набавне цене. Разлика између праве и надуване цене уплаћивана је на рачуне у швајцарских банкама и банкама Бахама. Осим тога, руководство компаније Медијасет се оптужује за фалсификовање финансијских извештаја и избегавање уплате пореза. Разуме се, Силвио Берлускони не признаје себе кривим – није му први пут. Раније је он био у епицентру скандала око продаје некретнина, незаконитих трансфера новца и чак се појавио у скандалима са малолетним дамама лаког понашања. Упоште, не бивши премијера, већ прави скандалозни дедица! Да ли ће италијанском тужилаштву поћи за руком да издејствује казну за 75-годишњег Берлусконија? На питање Гласа Русије одговара политиколог Павел Свјатенков.

Мислим да ће му као и у свим претходним случајевима поћи за руком да избегне казну, пошто стабилност актуалне владе лежи и на подршци његове странке. И у целини са тачке гледишта виское политике непријатности су му крајње непожељне, посебно у датом тренутку. Многи експерти кажу да после Грчке и Шпаније може да дође ред на италијанску економију. А пошто је она много већа од економије Грчке и Шпаније, сада се највероватније нико неће одлучити на ризик. И мени се чини да из тог разлога нови случај против Берлусконија ће бити заташкан.

Павел Свјатнков сматра да чињеницом свог постојања утицајни бивши премијер омета победу левих реформираних комуниста. Он има много утицајних противника у италијанској политичкој елити. Отуда и толико покушаја за последњих 15 година да се стрпа у затвор за разне прекршаје – констатује експерт. Међутим у другим европским државама већ више пута полазило је за руком да се бивша прва лица изводе на истац и да се издејствује за њих казна. Тако после парламентарних избора у Немачкој 1998. године разбуктао се скандал са финансирањем ХДС: канцелар Хелмут Кол је утајио скоро два милиона немачких марака које је странка добила. Пошто се то сазнало, Кол је био приморан да да оставку. Освета је стигла и бившег председника Француске Жака Ширака. Прошле године су га осудили на 2 године условно, прогласивши га кривим за трошење државних средстава 1990-95. године, када је он још био градоначелник Париза.

И коначно последње вести: против већ бившег председника Француске Николе Саркозија покренуто је неколико кривичних дела одједном: то су и махинације са предизборним фондом, и проценти приликом продаје оружја Пакистану.

Без обзира на то што се често не чини могућим да се тако утицајни људи стрпају иза решетака, тенденција покретања оптужница против њих постаје део европске политичке културе.