Na čijoj je strani Orvel?

U EU se nastavlja borba oko direktive Evrokomisije o prikupljanju i čuvanju telefonskih i internet podataka od svih bez izuzetka stanovnika EU. Data još 2006. direktiva predviđa da bude uneta u nacionalne zakone. Ali to nije dosad učinjeno. Poslednje uporište drži Nemačka. U tom ratu, smatraju eksperti, svako prati svoje ciljeve.

U dokumentu Evrokomisije se radi o prikupljanju i čuvanju minimum 6 meseci telefonskih poziva i internet podataka stanovnika u cilju jačanja borbe protiv terorizma. Istina, nema značaja postoji li sumnja da je čovek potencijalni terorista ili ne. Upravo taj momenat od samog početka izaziva sporove. Pa ipak poslednjih godina Brisel je na ovaj ili onaj način uspeo da slomi odbranu većine svojih članova.

Većine. Ali ne i Nemačke. Ministri koalicionog kabineta nikako ne mogu to da prihvate. Tim pre što je Ustavni sud Nemačke 2010. priznao da direktiva Evrokomisije protivreči Osnovnom zakonu zemlje, koji garantuje prava i slobode svojih građana. Pa se na kraju predala sama Evrokomisija, izjavivši da je spremna da unese promene u svoj dokument. Ali pre toga je Evrokomisija stigla da podnese optužnicu u Sud EU protiv Nemačke, pa se sada ne žuri da menja direktivu, jer će slučaj protiv Berlina biti zatvoren.

Ovih dana komesar EU za pitanja prava Vivijan Reding je ponovo oštro kritikovala Nemačku. Ovog puta je možemo razumeti. Berlin traži da zahtevi prema državnim ustanovama o korišćenju dobijenih podataka o stanovnicima zemlje budu mekši, nego prema privatnim kompanijama. Radi se o tome da je bundestag svojom nedavnom odlukom dozvolio lokalnim organima vlasti da predaju, a faktički – da prodaju lične podatke ovim ili onim firmama,podatke koji bi mogli da se koriste u komercijalne svrhe. I to - da prodaju bez znanja samih građana.

Malo verovatno da treba citirati reči gospođe Reding tim povodom. Diplomate u Briselu su nazvale stav nemačkih vlasti „dvojakim“. Ispada da, pišu mediji, pod blagorodnim predlogom zaštite prava i sloboda državljana neko u Berlinu prati korisne ciljeve. Spor oko personalnih podataka već nazivaju „borbom za vlast“ u Evropi. Inače, Vrhovni sud Irske se obratio pitanjem Sudu EU idu li jedno uz drugo direktive Evrokomisije i demokratske norme. Savet za zaštitu personalnih podatka Austrije sledi primer Irske. A direktiva je na snazi u obe zemlje.

Kako god, stručnjaci se rado sete britanskog fantaste Džordža Orvela i države totalne kontrole stanovništva. Ovlašćeni nemačkog bundestaga za pitanja zaštite personalnih podataka Peter Šar je upitan nije li besmislica inicijativa EU:

Besmislica ili ne, zasad ne mogu reći, - govori Šar. – u svakom slučaju ovde se ponovo govori o koristi. Ali korist i dobijeni efekat su različite stvari. I taj aspekt je posebno važan u uslovima pravne države. A o njemu se ponovo zaboravlja.

Uglavnom, što se tiče samog spora, sve je po starom. Zanimljivo, na čijoj bi strani danas bio Orvel?