Letonska Elgava pamti podvig sovjetskih boraca

Stanovnici letonske Elgave nameravaju da zamole ruskog predsednika Vladimira Putina da gradu dodeli zvanje Grad vojne slave. Istovremeno vlasti republike propagiraju ideju neonacizma. To je znak raskola između društva i države, uvereni su stručnjaci.

Elgava je četvrti po veličini letonski grad. U Drugom svetskom ratu je bio pod nemačkom okupacijom. Od 1941. do 1944. tamo su masovno ubijani civili. Grad je oslobođen po ceni hiljada života sovjetskih vojnika i oficira. Ali letonske vlasti pretvaraju u heroje letonsku policiju koja je služila nacističkom režimu. Zato je zahtev da se Elgavi dodeli zvanje Grada vojne slave adresovan predsedniku Rusije, naslednici SSSR, govori član uprave društva „Veče“ Anton Buhvalov:

- U Elgavi 1944. od 28. jula do 10. oktobra je poginulo više od 2.300 vojnika Crvene armije. Više od 12.000 je ranjeno, 72 vojnika su postali heroji SSSR, 16 – posmrtno. To je cena slobode našeg grada. Elgava se s pravom može smatrati „baltičkim Staljingradom“. Naša inicijativa treba da ovekoveči uspomenu na one koji su oslobađali grad – sve vojnike Crvene armije i ratne mornarice. To je bila zajednička pobeda. Smatramo da je istorijska pravda pobedila. To što smo van granica Ruske Federacije ne sme da bude prepreka zato što je Rusija pravna naslednica SSSR.

Zvanje Grada vojne slave će omogućiti da se u Elgavi podigne spomenik u čast poginulim sovjetskim vojnicima i civilima. A zasad grad ima jedan vojni memorijal – spomenik nemačkim vojnicima. O njihovim zločinima se ćuti, precrtavaju se iz udžbenika istorije. Vlasti Letonije prave od hitlerovaca heroje, govori letonski politikolog, predstavnik Fonda „Istorijsko sećanje“ Vladimir Simindej:

- To je veoma žalosno. S jedne strane, kao da je Letonija zapadna demokratska država, s druge – vidimo otvoreni neonacizam. Setite se nedavnog skandala kada su u dečije obdanište ušli ljudi u uniformama SS i dali deci da se igraju nemačkim oružjem. Borci antihitlerovske koalicije do sad nemaju nikakav zvanični status. De fakto nezavisne letonske države u tom periodu nije bilo. Letonija se nije borila. Ali se vlasti tako ponašaju kao da je Letonija bila na strani Hitlera i još uvek je uvređena za poraz Trećeg rajha. Ali najčudnije je to da Hitler ništa nije obećavao Letoncima. Nije bilo ni pokušaja da se stvori nezavisna Letonija, dok je u SSSR postojala Letonska republika, u kojoj je podržavana nacionalna kultura.

Malo verovatno da će ruske vlasti prisvojiti Elgavi zvanje grada heroja. To bi bilo mešanje u poslove suverene države. Ali obraćanje je još jedan povod da se setimo istorije zemlje i njenih pravih heroja, govori Vladimir Simindej:

- Postoji shvatanje državnog suvereniteta. I ne bi bilo korektno da se gradu druge zemlje daje zvanje na državnom nivou. Ali ovde je važno znati istoriju, sećati se i ponositi se herojima i razlikovati ih od antiheroja.

U podršku obraćanju predsedniku Rusije već je prikupljeno oko hiljdu potpisa lokalnih stanovnika. Potpisali su mnogi Letonci koji se boje da govore ruski jezik, ali sećaju se ko je protiv koga ratovao. Oni su protiv heroizacije nacizma.