Ni očevi nisu očevi, ni deca nisu deca

Francuske vlasti rade na nacrtu zakona koji će dozvoliti brakove osoba istog pola i likvidirati iz zvaničnih dokumenata formulacije majka i otac. Tako mali Francuzi mogu da dobiju bezlične rođake – Roditelj 1 i Roditelj 2.

Ovakva novotarija upečatljivi je rezultat ideologije tolerancije koja cveta u francuskom društvu. Ministar pravde Kristina Tobera govori o parovima istog pola sledeće: Ko je rekao da par različitih polova vaspitava dete bolje nego istog pola, da oni garantuju bolje uslove za razvoj deteta? Tačno je da su interesi deteta glavna briga vlade. Sa pravne tačke gleditša možda je i tako. Ali od stvaranja sveta postoji druga tendencija: Adam i Eva nisu bili istog pola. Upravo zato protiv odluke vlasti aktivno se zalažu francuski katolici.

Jedan od glavnih francuskih episkopa, Dominik Rej, zatražio je da se sprovede refenrendum o brakovima osoba istog pola, a papa rimski Benedikt 16. čak je pozvao iz Francuske 30 episkopa, kako bi ih pozvao da se bore protiv novog zakona. Osim religiozne strane, postoji i psihološka. Par istog pola nije i stanju da vaspita normalnog čoveka, rekao je u intervuu za Glas Rusije psiholog Aleksej Volkov.

- Kad dete vaspitavaju roditelji istog pola, muškog ili ženskog, to je za dete loše. Autori ovog nacrta zakona ne pribegavaju lukavosti, već lažu da to nije traumatično za decu. To nije tako. Vaspistavanje deteta u homoseksualnoj sredini dovodi do devijacaja u ponašanju i seksualnih devijacija. To je naučna činjenica. Kao psiholog mogu da dam prognozu da će to dovesti do vaspitavanja čitave traumirane generacije.

Ogoljena tolerancija prožela je ne samo francusko društvo, već i druge delove sveta. Tako u Kanadi u porodici Stoker, gde su roditelji između ostalog različitog pola, rođeno je treće dete i roditelji su rešili da ono samo treba da odabere sebipol. Starijoj deci – dečaku i devojčici – ovaj par takođe daje bezgraničnu slobodu. Zato njihov stariji sin bira sebi kako odeću za dečake, tako i haljinice, a roze je njegova omiljena boja. Dugu kosu voli da nosi i njegova sestra, zato su svi poznanici ubeđeni da u porodici rastu dve devojčice.

Problem je stvorila ne samo tolerancija, već i zaključci nekih lekara. Još 2002. godine Američka Akademija pedijatrije je objavila referat u kojem odobrava usvajanje dece od strane porodica gde su partneri predstavnici seksualnih manjina. doktori su konstatovali: slične porodice su u stanju da osiguraju deci mirno, zdravo i emocionalno stabilno detinjstvo. Razume se, takvo lobiranje je odrešilo ruke mnogim predstavnicima seks-manjina u čitavom svetu, i oni su još aktivnije počeli da traže svoja prava. Zato u priči da parovi istog pola vaspitavaju decu, a u zvaničnim dokumentima figurira obezličeno roditeljstvo, nema ničeg neobičnog. Za evropsko društvo to je odavno postalo de fakto normalno, a samo je stvar vremena kada će situacija biti prihvaćena de jure. Istina, postoji krhka nada da će heteroseksualna javnost uspeti da ublaži udarac makar time što će se u dokumentima ipak koristiti termini majka ili roditelj 1 i otac ili roditelj 2. I na kraju teme da postavimo pitanje – nije li vreme da normalni roditelji počnu da se bore za svoja prava?