Susret Aleksandra Prvog sa Johanom Pestalocijem odliven i u bronzi

U švajcarskom gradu Bazelu biće održana ceremonija otkrivanja memorijalne ploče. Na bronzanom reljefu predstavljen je susret Aleksandra Prvog sa čuvenim pedagogom Johanom Pestalocijem.

Njihov razgovor u štabu Ruske armije bio je dug. Koncepcija obrazovanja švajcarskog humaniste dopala se ruskom caru. On je izdvojio sredstva za izdavanje radova Pestalocija. Kao što se zna, kasnije su oni ušli u antolgoiju svetske pedagoške misli. Memorijalnu ploču je uradio ruski skulptor Vladimir Surovcev, govori ataše za štampu ruske ambasade u Švajcarskoj Denis Mikerin.

- Sama manifestacija 26. setpembra je protekla uz učešće i tesnu podršku vlade kantona Bazel-Štadt. Po okončanju ceremonije održan je koncert vaspitanika Moskovske vojne muzičke akademije.

Strani pohod Ruske armije izveden je posle Napoleonovog poraza 1812. godine u Rusiji. Ovaj pohod je konsolidovao evropske zemlje za stvaranje antinapoleonovske koalicije. Vrhunac rata za oslobođenje Evrope bila je Bitka naroda kod Lajpciga u oktobru 1813. godine, ističe stariji naučni saradnik muzeja panorame Borodinska bitka Aleksej Monahov.

- Upravo ova bitka je izvršila vrlo ozbiljan uticaj na sudbinu Švajcarske. Radi se o tome što se ona od 1803. godine nalazila pod političkim diktatom Napoleona. Kada je u bici kod Lapciga Bonaparta pretrpeo odlučujući pozra, Švajcarska je objavila svoju strogu neutralnost, tačnije faktički je prestala da podržava Imperiju Napoleona i učestvuje u napoleonovskim pohodima. Ruski car, treba reći, to je vrlo odobravao. A on je imao svoje veze sa Švajcarskom. Radi se o tome što je njegov vaspitač svojevremeno bio poznati švajcarski prosvetitelj filozof Lagarp. I zato odnos prema Švajcarskoj u mnogome za Aleksandra Prvog je bio ličan.

Neutralni status Švajcarske je bio sačuvan posle konačne pobede nad Napoleonom, nastavlja Aleksej Monahov. Zemlja nije učestvovala u vojnim konfliktima 19, a zatim 20. veka. Tako da se politička uloga Rusije ispostavila dugorajnom, proradila je u dalekoj perspektivi. A strani pohod Ruske armije 1813-14. je ušao u istoriju Evrope.