Genocida u Srebrenici ponovo nije bilo

Dva glasna slučaja razmatraju se u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u utorak. Započelo je suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Krajine Goranu Hadžiću, koje treba da bude poslednje u istoriji Međunarodnog tribunala, pošto 2013. godine ova sudska instanca treba da bude transformisana u Međunarodni rezidualni mehanizam. Hadžića terete po 14 tačaka, među kojima je gonjenje, mučenje, ubistva, nasilno preseljavanje i neosnovano uništavanje imovine hrvatskog i drugog nesrbskog stanovništva u toku konflikta u Hrvatskoj 1991-1995. godine. Sam Hadžić svoju krivicu ne priznaje.

Drugo suđenje je bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koje stupa u najnapetiji stadijum: prvi predsednik Republike Srpske pristupa svojoj odbrani. Za 300 sati Karadžiću predstoji da opovrgne optužbe za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja vođenja rata u toku konflikta u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine, kao i događaje u Srebrenici, gde su po zvaničnoj verziji Srbi izvršili genocid nad 7000-8000 nenaoružanih muslimana. Danas je Radovan Karadžić već izjavio da genocida nije bilo. Stručnjak koji se 4 godine brižljivo bavi pitanjem Srebrenice, predsednik Udruženja Istorijski projekat Srebrenica Stefan Karganović, ubeđen je da je Radovan Karadžić u pravu:

- Mi možemo da izvodimo zaključke samo na osnovu materijalnih dokaza koje u ovom trenutku imamo. A materijalni dokazi govore da je maksimalno bilo streljano oko 8-9 stotina zarobljenika, što je ratni zločin ali nije bilo onog umišljaja odnosno namere da se istrebi ceo jedan narod. Potrebno je da postoji dokaz o nameri da bi se mogao izvući zaključak da je to bio genocid.

Gospodine Karganoviću, kako ocenjujete ulogu Radovana Karadžića u dešavanjima u Srebrenici?

Mi nismo naišli ni na jedan materijani dokaz da je predsednik Karadžić ili general Mladić, ako ćemo o tome da govorimo, da su imali bilo kakvu ulogu, bilo kakav uticaj na streljanje ratnih zarobljenika. Ako takav dokument postoji, onda ga Haški tribunal vrlo brižljivo skriva od javnosti i od istorije, naravno da ignorišem ali mi ga nismo videli. Čak ni toga nema, tj.,poslednji dokazi, pa čik ni njih nema. Prvo izvode jedan politički motivisan zaključak da oni moraju da budu krivi, da su morali znati i da su morali imati udela u tim dogaćajima. Potom sklapaju neke dokazne elemente koji bi po njihovom mišljenju trebalo da idu u prilog toj vezi. Međutim, ja takve dokaze nisam video i sa interesovanjem ću da pratim suđenje i Karadžiću i Mladiću, da se uverim da li postoje neki materijalni dokazi protiv njih ili ne. Jedino što je uvezi sa time, konkretno sa Karadžićem dosada izašlo na videlo, to je lažno svedočenje Miroslava Deronjića. On je svedok saradnik tribunala, odnosno tužilaštva Haškog tribunala. On je po nalogu tužilaštva, dok je bio živ, osam puta menjao svoje izjave da bi one odgovarale potrebama tužilaštva u raznim potrebama. Dakle, on je taj jedini koji tvrdi da je čuo ili video da je predsednik Karadžić imao nekih saznanja o događajima na terenu u Srebrenici.

Za izlaganje Radovanu Karadžiću izdvojeno je 300 sati, isto koliko i optužbi. Da li je to dovoljno?

Naravno da neće biti dosta, jer to je deo farse koja se zove Haški tribunal. Na taj način oni pokušavaju da stvore lažni utisak da su obe strane i tužilaštvo i odbrana ravnopravni. Međutim, to je samo jedna iluzija pošto tužilaštvo ima 50 puta više resursa od odbrane. Oni imaju više materijalih sredstava, oni imaju nekoliko desetina puta više osoblja koje radi na predmetu, oni imaju sve što im je potrebno da montiraju proces, a odbrana ima minimalnu. Pri jednom pravičnom suđenju, ne bi trebalo da bude nikakvog ograničenja.

Pred našim mikrofonom je bio predsednik Udruženja Istorijski projekat Srebrenica Stefan Karganović. Suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću se nastavlja, već su istupili prvi svedoci. Mi nastavljamo da pratimo razvoj događaja.

Timur Blohin,