Геноцида у Сребреници поново није било

Два гласна случаја разматрају се у Међународном трибуналу за бившу Југославију у уторак. Започело је суђење бившем председнику Републике Српске Крајине Горану Хаџићу, које треба да буде последње у историји Међународног трибунала, пошто 2013. године ова судска инстанца треба да буде трансформисана у Међународни резидуални механизам. Хаџића терете по 14 тачака, међу којима је гоњење, мучење, убиства, насилно пресељавање и неосновано уништавање имовине хрватског и другог несрбског становништва у току конфликта у Хрватској 1991-1995. године. Сам Хаџић своју кривицу не признаје.

Друго суђење је бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, које ступа у најнапетији стадијум: први председник Републике Српске приступа својој одбрани. За 300 сати Караџићу предстоји да оповргне оптужбе за злочине против човечности, кршење закона и обичаја вођења рата у току конфликта у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, као и догађаје у Сребреници, где су по званичној верзији Срби извршили геноцид над 7000-8000 ненаоружаних муслимана. Данас је Радован Караџић већ изјавио да геноцида није било. Стручњак који се 4 године брижљиво бави питањем Сребренице, председник Удружења Историјски пројекат Сребреница Стефан Каргановић, убеђен је да је Радован Караџић у праву:

- Ми можемо да изводимо закључке само на основу материјалних доказа које у овом тренутку имамо. А материјални докази говоре да је максимално било стрељано око 8-9 стотина заробљеника, што је ратни злочин али није било оног умишљаја односно намере да се истреби цео један народ. Потребно је да постоји доказ о намери да би се мoгао извући закључак да је то био геноцид.

Господине Каргановићу, како оцењујете улогу Радована Караџића у дешавањима у Сребреници?

Ми нисмо наишли ни на један материјани доказ да је председник Караџић или генерал Младић, ако ћемо о томе да говоримо, да су имали било какву улогу, било какав утицај на стрељање ратних заробљеника. Ако такав документ постоји, онда га Хашки трибунал врло брижљиво скрива од јавности и од историје, наравно да игноришем али ми га нисмо видели. Чак ни тога нема, тј.,последњи докази, па чик ни њих нема. Прво изводе један политички мотивисан закључак да они морају да буду криви, да су морали знати и да су морали имати удела у тим догаћајима. Потом склапају неке доказне елементе који би по њиховом мишљењу требало да иду у прилог тој вези. Међутим, ја такве доказе нисам видео и са интересовањем ћу да пратим суђење и Караџићу и Младићу, да се уверим да ли постоје неки материјални докази против њих или не. Једино што је увези са тиме, конкретно са Караџићем досада изашло на видело, то је лажно сведочење Мирослава Дероњића. Он је сведок сарадник трибунала, односно тужилаштва Хашког трибунала. Он је по налогу тужилаштва, док је био жив, осам пута мењао своје изјаве да би оне одговарале потребама тужилаштва у разним потребама. Дакле, он је тај једини који тврди да је чуо или видео да је председник Караџић имао неких сазнања о догађајима на терену у Сребреници.

За излагање Радовану Караџићу издвојено је 300 сати, исто колико и оптужби. Да ли је то довољно?

Наравно да неће бити доста, јер то је део фарсе која се зове Хашки трибунал. На тај начин они покушавају да створе лажни утисак да су обе стране и тужилаштво и одбрана равноправни. Међутим, то је само једна илузија пошто тужилаштво има 50 пута више ресурса од одбране. Они имају више материјалих средстава, они имају неколико десетина пута више особља које ради на предмету, они имају све што им је потребно да монтирају процес, а одбрана има минималну. При једном правичном суђењу, не би требало да буде никаквог ограничења.

Пред нашим микрофоном је био председник Удружења Историјски пројекат Сребреница Стефан Каргановић. Суђење бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу се наставља, већ су иступили први сведоци. Ми настављамо да пратимо развој догађаја.

Тимур Блохин,