Paralelni prostor Brisela

Samo jedan od osam evropljana veruje u sposobnost političara da izađu na kraj sa predstojećim izazovima. U Nemačkoj je takvih optimista samo jedan od 20. U Poljskoj i Grčkoj broj onih koji veruju svojim političarima ne premašuje procenat greške prilikom proračuna. Svečana dodela Nobelove nagrade za mir u Oslu obradovala je političke poslenike kontinenta. A u čitavoj Evropi nivo poverenja građana prema svojim predstavnicima u evropskim institucijama vlasti pao je do najnižeg nivoa.

Povod za tako mračnu konstataciju u mnogim medijima bili su rezultati poslednjeg anketiranja sprovedenog u 10 zemalja EU. Organizovao ga je nemački Fond za probleme budućnosti za sedištem u Hamburgu. Situaciju može da osvetli, recimo, ovakav pasaž iz nedavnog komentara nemačkog lista Velt pod slatkorečivim naslovom: Početak kraja EU. Sreda, 14. novembar – pisao je između ostalog list. – U Madridu, daleko do prijatnih konferencijiskih sala, kafea i soba za odmor sedišta EU, policija se obrušila svom snagom svojih palica i gumenih metaka na mirne demonstrante. Ali iz Brisela, gde tako vole da govore o ljudskim pravima, nije se čula ni jedna reč negodovanja ili saučešća za žrtve samovolje.

Zato otprilike u isto vreme, po rečima lista, komsar EU za pitanja pravosuđa Vivijan Reding pred televizijskim kamerama je proglašavala glasom koji je drhtao od uzbuđenja da je dostignut istorijski proboj u borbi za jednakost polova. Sada 40% mesta u posmatračkim savetima velikih korporacija treba da pripadne ženama. A komitet EU za prava žena rešio je da se pozabavi revidiranjem ilustracija o ulogama žene u dečijim slikovnicama – nije dobro da se dečaci igraju automobilima, a devojčice lutkama. Može i suprotno. Rezime lista Velt: ako EU ima takve prioritete, 14. novembar se može smatrati preokretom za EU – početkom njegovog kraja.

Nemački Frankfurter Alemajne Cajtung takođe je objavio zajedljiv komentar povodom neželje činovnika Evropske komisije da smanje u uslovima krize troškove na sopsteno izdržavanje, a Tagescajtung povodom nekotrolisanog trošenja sredstava iz strukturnih fondova. Novinari su još jednom podsetili na izjavu britanskog premijera i evroskeptika Dejvida Kamerona da Brisel živi u izvesnom paralelnom prostoru u odnosu na građane. Šef sektora za probleme integracije Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin nije sklon ipak da tako negativno ocenjuje rezultate anketiranja.

Reklo bi se ipak da je ovo pre kratkoročna tendencija. To izgleda kao kad merimo temperaturu na ulici. Kada bismo je merili leti i odlučili da će ona biti takva uvek i počeli da prilagođavamo tome svoj život, verovatno ništa dobro ne bi ispalo.

Naučni rukovodilac Fonda za probleme budućnosti profesor Ulrih Rajnhardt takođe priznaje postoajnje negativne tendencije u odnosima građana prema EU i evropskim političarima, ali u celini veruje u budućnost jedinstvene Evrope.

- Tu naravno nemamo čemu da se čudimo – kaže profesor. Ljudi imaju osećaj da žive od krize do krize, zato što gube poverenje prema političarima. Na kraju okreću leđa strankama, prestaju da izalaze na izbore. I to može da bude problem za demokratiju u čitavoj Evropi. aline treba zaboraviti na ono pozitivno što postoji u EU. Seme je, može se reći, posađeno u zemlju. Sada treba brižljivo polivati izdanak da se ne ostavi da zimuje u hladnoj zemlji.

Predstojeći samit upravo treba da pokaže šta će sa tim izdankom uraditi lideri EU.