Паралелни простор Брисела

Само један од осам европљана верује у способност политичара да изађу на крај са предстојећим изазовима. У Немачкој је таквих оптимиста само један од 20. У Пољској и Грчкој број оних који верују својим политичарима не премашује проценат грешке приликом прорачуна. Свечана додела Нобелове награде за мир у Ослу обрадовала је политичке посленике континента. А у читавој Европи ниво поверења грађана према својим представницима у европским институцијама власти пао је до најнижег нивоа.

Повод за тако мрачну констатацију у многим медијима били су резултати последњег анкетирања спроведеног у 10 земаља ЕУ. Организовао га је немачки Фонд за проблеме будућности за седиштем у Хамбургу. Ситуацију може да осветли, рецимо, овакав пасаж из недавног коментара немачког листа Велт под слаткоречивим насловом: Почетак краја ЕУ. Среда, 14. новембар – писао је између осталог лист. – У Мадриду, далеко до пријатних конференцијиских сала, кафеа и соба за одмор седишта ЕУ, полиција се обрушила свом снагом својих палица и гумених метака на мирне демонстранте. Али из Брисела, где тако воле да говоре о људским правима, није се чула ни једна реч негодовања или саучешћа за жртве самовоље.

Зато отприлике у исто време, по речима листа, комсар ЕУ за питања правосуђа Вивијан Рединг пред телевизијским камерама је проглашавала гласом који је дрхтао од узбуђења да је достигнут историјски пробој у борби за једнакост полова. Сада 40% места у посматрачким саветима великих корпорација треба да припадне женама. А комитет ЕУ за права жена решио је да се позабави ревидирањем илустрација о улогама жене у дечијим сликовницама – није добро да се дечаци играју аутомобилима, а девојчице луткама. Може и супротно. Резиме листа Велт: ако ЕУ има такве приоритете, 14. новембар се може сматрати преокретом за ЕУ – почетком његовог краја.

Немачки Франкфуртер Алемајне Цајтунг такође је објавио заједљив коментар поводом нежеље чиновника Европске комисије да смање у условима кризе трошкове на сопстено издржавање, а Тагесцајтунг поводом некотролисаног трошења средстава из структурних фондова. Новинари су још једном подсетили на изјаву британског премијера и евроскептика Дејвида Камерона да Брисел живи у извесном паралелном простору у односу на грађане. Шеф сектора за проблеме интеграције Института за међународну економију и односе Сергеј Уткин није склон ипак да тако негативно оцењује резултате анкетирања.

Рекло би се ипак да је ово пре краткорочна тенденција. То изгледа као кад меримо температуру на улици. Када бисмо је мерили лети и одлучили да ће она бити таква увек и почели да прилагођавамо томе свој живот, вероватно ништа добро не би испало.

Научни руководилац Фонда за проблеме будућности професор Улрих Рајнхардт такође признаје постоајње негативне тенденције у односима грађана према ЕУ и европским политичарима, али у целини верује у будућност јединствене Европе.

- Ту наравно немамо чему да се чудимо – каже професор. Људи имају осећај да живе од кризе до кризе, зато што губе поверење према политичарима. На крају окрећу леђа странкама, престају да изалазе на изборе. И то може да буде проблем за демократију у читавој Европи. алине треба заборавити на оно позитивно што постоји у ЕУ. Семе је, може се рећи, посађено у земљу. Сада треба брижљиво поливати изданак да се не остави да зимује у хладној земљи.

Предстојећи самит управо треба да покаже шта ће са тим изданком урадити лидери ЕУ.