Како повезати безвизну размену са Трећим енергетским пакетом

На самиту 21. децембра Русија намерава да у принципијелном кључу постави ЕУ питање увођења безвизне размене до 2014. године, изјавио је председник Владимир Путин. Зашто 9 година траје визно отезање, када је 50 земаља већ добило право да путује Европу заобилазећи бирократску процедуру? Од укидања виза направљена је таква шаргарепа на штапу: ми вама безвини поклон, а ви нама заузврат... И овде започиње цењкање о којем се гласно не говори.

Стручњаци признају да се исстичу најразличитији захтеви од којих је најважнији, наравно, рад на енергетском тржишту ЕУ. Није случајно то што се уочи самита у Бриселу окупио Савет партнерства ЕУ-Русија за енергетику. Сарадња у тој сфери, по мишљењу шефа катедре за евроинтеграције МГИМО Николаја Кавешникова, стиче скоро трагични карактер.

- Кључни сиже су последице реализације Трећег енергетског пакета и антимонополска истрага против Гаспрома коју је у септембру започела Европска комисија. Руску компанију сумњиче за поделу гасних тржишта и ометање трговине гасом између земаља ЕУ, за претерану цену сировине, њену везаност за цену нафте. Ипак парадокс је у томе што руски монополиста није то у Европи. Он осигурава свега 22-24% потреба европљана за гасом.

У већини земаља Централне Европе нема спот тржишта, гасних хабова и великих складишта. Тамо је једноставно немогуће организовати берзанску трговину. А у уговорима је често предвиђена могућност кориговања цена, што Гаспром, узимајући у обзир реалност, и чини. У последње 2-3 године за 10-15% су смањене цене за немачке компаније Е.ОN, RWE, Wintershall, исталијанску компанију Еni, словачку SPP, аустријски EKONGAZ. Бугари су добили попуст од 20%. Али Европска комисија наставља притисак на Русију. Коњуктура томе погодује. Због кризе економија се смањује и пада потражња за сировином. Данас је Европа тржиште потрошача плавог горива, а не испоручилаца.

Али зашто да се ратује са испоручиоцем, тим пре поузданим? Зашто да се закувавају антимонополне страге, које у извесној мери дирају пословни углед? Ево мишљења из Прага извршног директора чешке гасне комапније Vemex, партнера Гаспрома, Хуга Кисилке. Његова компанија је преживела сличну катаклизму:

- То што се дешава данас на енергетском тржишту Европе код мене лично изазива дубоку недоумицу. Пре месец дана, на пример, арбитражни суд у Бечу је разматрао тужбу немачке компаније RWE и Гаспром експорта на основу уговора још из 90-их година! Руси су, што сматрам неправедним, изгубили. И они ће се обраћати суду више инстанце, што је исправно. А како ће страсти узбуркати трећи енергетски пакет! Ми, као и колеге из немачке компаније E.ON, сматрамо да овај регулатор тржишта директно крши права власника. Јер они забрањују енергетским компанијама да буду истовремено и испоручиоци и да поседују сопствене транспортне мреже. Испада да оном који производи и испоручује гориво, улаже у процес његове непрекидне испоруке, осигуравајући у суштини енергетску безбедност Европе, свесно се наноси штета. Веома се надам да ће у спору са Европском комисијом Гаспром заштитити своје позиције.

Неправилно је, сматра Кисилка, да неко трећи (у лику Брисела) дође и каже партнерима: Смањите цене! ЕУ не треба да узима на себе улогу арбитра, то није тржишно понашање. Уз то да ли ће дуго на европском тржишту бити вишак гаса. 2013. године, или нешто касније економија ће се опоравити. И тада ће поново партнери сести за преговарачки сто. По његовим речима, кризу 2009. године инспирисало је руководство Украјине. Од тада се много променило. Русија је са партнерима покренула Северни ток заобилазећи украјинску територију. Унутар европског енергетског система направљени су интерконектори. Европљани имају све основе да дочекају Божић и Нову Годину мирно.

Став руске стране поводом 7. заседања Савета партнерства ЕУ-Русија у енергетици је следећи: неопходно је потписати међународне споразуме, договоривши у њима правила склапања дугорочних уговора и могућност Гаспрома да управља својим извозним цевоводима у Европи.

Гајане Ханова,