EU-2013: Predsedništvo «za troje»

Kako je poznato, tokom prve polovine ove godine će punomoćja zemlje-predsednika ispunjavati Irska. Ona je već odredila svoje prioritete za taj period. Istovremeno su o planovima budućih akcija izjavile još dve države, koje su na spisku sledećih predsednika, - Litvanija i Grčka. Sve tri zemlje su predstavile članovima glavnog evrokluba kontinenta zajednički program svojih akcija za predstoećih 18 meseci. Dokument, prema saopštenju, Internet-portala EurActiv, broji 100 strana.

Način kolektivnog rukovođenja delatnošću Saveta EU je poslednjih godina stekao naziv trostrukog predsedništva ili predsedničkog tria. Smatra se da se na takav način u nekoj meri nadoknađuje drobljenje predsedništva za periode od 6 meseci, te se stvara određeni kontinuitet u prioritetima. Druga je stvar u kakvoj meri su zemlje-predsednici sposobne da utiču na politiku svojih suseda, a tim pre na kurs kretanja čitave «velike Evrope».

U skladu sa postojećim redom, osnovni zadatak zemlje- predsednika se sastoji u koordinaciji napora svih 27 vlada i traženju neophodnih kompromisa. Doduše, danas je to prerogativa takođe i stalnog šefa Evrosaveta – Hermana van Rompeja. Predsednik EU ima i još jednu funkciju – da zastupa interese Saveta u drugim evropskim institutima. Između ostalih, u Evroparlamentu. Međutim, još je teže da se postigne razumevanje i podrška poslanika. Međutim, kako je saopštio portal EurActiv, prioriteti predsedničke trojke su veoma ambiciozni.

Svakako, program akcija današnjeg tria teško je nazvati revolucionarnim prodorom. Ono je nasledilo sve nerešene probleme. Među glavnim pravcima je učvršćenje ekonomskog i valutnog saveza, usavršavanje instrumenata ekonomskog regulisanja, usklađivanje dugoročnog budžeta za 2014.-2020. godine. U takvom smislu namerava da radi i Irska – prvi član trojke.

Zanimljiva pojedinost: Irska je tek prihvatila predsednička punomoćja od Kipra, kada je predsednik te zemlje Dimitris Hristofijas u svom TV istupanju, prema rečima pomenutog Internet-portala EurActiv, oštro kritikovao antikriznu politiku EU. Nije se slučajno šef frakcije socijal-demokrata od Austrije Hanes Svoboda u intervjuu Deutschlandfunk izjasnio za ukidanje instituta predsedništva u EU. Prema njegovim rečima, on ne može da zamisli Irsku kao posrednika, recimo, po pitanju o budžetu, jer su nesuglasice između članica EU i Saveta i Evroparlamenta i dalje nepremostive.

U nekoj sferi s njim se slaže rukovodilac projekata nemačkog Fonda Bertelsman Kornelijus Ohman.

- Čini mi se da su u Rusiji i nekim drugim zemljama van EU skloni da precenjuju praksu trostrukog predsedništva, - kaže ekspert. – Ustvari su odlučujući redovni susreti šefova država i vlada. Danas smo u EU pod jakim pritiskom. S jedne strane, moramo da usvojimo dugoročni budžet za 2014.-2020. godine. S druge strane, EU predstoje institucionalne reforme. Međutim, sve je to van nadležnosti trostrukog predsedništva. Zato bih u principu pomerio sistem i pojedinačnog, i trostrukog predsedništva u drugi plan.

Doduše, šef odelenja zemalja i regiona Instituta Evrope Vladislav Belov nije toliko kategoričan.

- Nezavisno od toga, kakva je zemlja, kakvi su njeni problemi sa ekonomikom i politikom, ona je dostojna članica EU. Verovatno se u tome krije demokratski smisao te organizacie. Svaka zemlja preuzima breme rukovođenja veoma složenom organizacijom, koje traži određeni profesionalizam. U tom smislu i Irska, i Litvanija, i Grčka, koje imaju mnogo problema, stiču mogućnost da sagledaju kroz nacionalnu prizmu nadnacionalne probleme.