ЕУ-2013: Председништво «за троје»

Како је познато, током прве половине ове године ће пуномоћја земље-председника испуњавати Ирска. Она је већ одредила своје приоритете за тај период. Истовремено су о плановима будућих акција изјавиле још две државе, које су на списку следећих председника, - Литванија и Грчка. Све три земље су представиле члановима главног евроклуба континента заједнички програм својих акција за предстоећих 18 месеци. Документ, према саопштењу, Интернет-портала EurActiv, броји 100 страна.

Начин колективног руковођења делатношћу Савета ЕУ је последњих година стекао назив троструког председништва или председничког триа. Сматра се да се на такав начин у некој мери надокнађује дробљење председништва за периоде од 6 месеци, те се ствара одређени континуитет у приоритетима. Друга је ствар у каквој мери су земље-председници способне да утичу на политику својих суседа, а тим пре на курс кретања читаве «велике Европе».

У складу са постојећим редом, основни задатак земље- председника се састоји у координацији напора свих 27 влада и тражењу неопходних компромиса. Додуше, данас је то прерогатива такође и сталног шефа Евросавета – Хермана ван Ромпеја. Председник ЕУ има и још једну функцију – да заступа интересе Савета у другим европским институтима. Између осталих, у Европарламенту. Међутим, још је теже да се постигне разумевање и подршка посланика. Међутим, како је саопштио портал EurActiv, приоритети председничке тројке су веома амбициозни.

Свакако, програм акција данашњег триа тешко је назвати револуционарним продором. Оно је наследило све нерешене проблеме. Међу главним правцима је учвршћење економског и валутног савеза, усавршавање инструмената економског регулисања, усклађивање дугорочног буџета за 2014.-2020. године. У таквом смислу намерава да ради и Ирска – први члан тројке.

Занимљива појединост: Ирска је тек прихватила председничка пуномоћја од Кипра, када је председник те земље Димитрис Христофијас у свом ТВ иступању, према речима поменутог Интернет-портала EurActiv, оштро критиковао антикризну политику ЕУ. Није се случајно шеф фракције социјал-демократа од Аустрије Ханес Свобода у интервјуу Deutschlandfunk изјаснио за укидање института председништва у ЕУ. Према његовим речима, он не може да замисли Ирску као посредника, рецимо, по питању о буџету, јер су несугласице између чланица ЕУ и Савета и Европарламента и даље непремостиве.

У некој сфери с њим се слаже руководилац пројеката немачког Фонда Бертелсман Корнелијус Охман.

- Чини ми се да су у Русији и неким другим земљама ван ЕУ склони да прецењују праксу троструког председништва, - каже експерт. – Уствари су одлучујући редовни сусрети шефова држава и влада. Данас смо у ЕУ под јаким притиском. С једне стране, морамо да усвојимо дугорочни буџет за 2014.-2020. године. С друге стране, ЕУ предстоје институционалне реформе. Међутим, све је то ван надлежности троструког председништва. Зато бих у принципу померио систем и појединачног, и троструког председништва у други план.

Додуше, шеф оделења земаља и региона Института Европе Владислав Белов није толико категоричан.

- Независно од тога, каква је земља, какви су њени проблеми са економиком и политиком, она је достојна чланица ЕУ. Вероватно се у томе крије демократски смисао те организацие. Свака земља преузима бреме руковођења веома сложеном организацијом, које тражи одређени професионализам. У том смислу и Ирска, и Литванија, и Грчка, које имају много проблема, стичу могућност да сагледају кроз националну призму наднационалне проблеме.