Sberbanka od sada pod svojim imenom osvaja tržište

Krajem decembra je Folksbanka u Srbiji i zvanično počela da posluje pod novim imenom Sberbanka, s obzirom da ju je u protekloj 2012. godini kupila ta najveća ruska banka, pa je to povod da se osvrnemo na ulogu, i slobodno možemo reći, fenomen Sberbanke u evropskim i svetskim okvirima.

Radi se o tome da je Sberbanka ne samo najveća banka u Rusiji, u većinskom vlasništvu Banke Rusije, nego je ona i jedna od najprofitabilnijih finansijskih institucija u svetu. Naime,američki list «Forčun» je proglasio Sberbanku za jednu od 50 najprofitabilnijih svetskih kompanija, i na njegovoj listi se ona nalazi na 15. mestu, sa prihodom koji je veći od 6 milijardi dolara.

A kada je reč o evropskom kontinentu, u ovom tenutku se Sberbanka nalazi na 3. mestu na listi najvećih evropskih banaka, odmah iza britanske HSBC i španske Santander banke. A razlog zbog koga možemo reći da je Sberbanka svojevrsni fenomen, leži u činjenici da je ona, po mišljenju uticajnih britanskih novina «Fajnenšel Tajms», postigla jedan od najvećih uspeha u Evropi i to u uslovima velike krize u evrozoni. Kao dokaz toj tvrdnji se navodi upečatljiv podatak da je Sberbanka, za razliku od skoro svih drugih velikih evropskih banaka, upravo u vreme globalne krize kupovala aktivu, pa je tako kupila čitav niz regionalnih filijala od austrijske Folksbanke u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Češkoj i Slovačkoj, a takođe i Denizbanku, koja je jedna od najvećih banaka u Turskoj.

Postoji nekoliko veoma zanimljivih činjenica, koje pokazuju kakav je status i značaj ove finansijske institucije u samoj Rusiji, ali i u svetskim razmerama. Naime, analiza ruskog Centra za strateška istraživanja je pokazala da u Sberbanku ima poverenje čak 54% građana Ruske Federacije, a taj podatak je još upečatljiviji ako se uzme u obzir da u toliko velikom procentu ruski građani imaju poverenje samo još u Rusku Pravoslavnu Crkvu.

Osim toga, početkom prošle godine se na nezvaničan i pomalo neobičan način potvrdio njen uticaj, a radi se o tome da je bivši američi državni sekretar Henri Kisindžer u svojoj poseti Rusiji, nakon razgovora sa najvišim ruskim državnim zvaničnicima, imao sastanak još i sa glavnim čovekom Sberbanke.

Ako bi poslovanje Sberbanke trebalo sumirati u nekoliko ključnih brojčanih pokazatelja, onda bi bilo neophodno naglasiti da prema najsvežijim podacima ova banka poseduje 1300 filijala u 16 zemalja, a da se njena tržišna vrednost procenjuje na oko 70 milijardi dolara. Istovremeno, ukupan broj njenih klijenata se izražava cifrom od preko 70 miliona štediša. Kada je konkretno reč o Srbiji, Sberbanka tu zapošljava više od 500 ljudi i ima oko 50.000 klijenata, sa oko milijardu evra kapitala.

Međutim, vratimo se za trenutak na početak ove priče, na vest da je od kraja decembra Sberbanka u Srbiji, nakon kupovine Folksbanke, promenila njen naziv i počela da posluje pod svojim brendom. S obzirom da je nedavno britanska konsalting-kompanija „Brend Fajnens“ objavila godišnji rejting od 500 najskupljih svetskih brendova, iz njega se vidi da je najskuplji ruski brend na 65. mestu u svetu, i to je upravo brend Sberbanke. Stručnjaci su dali svoju ocenu da taj naziv vredi 12 milijardi dolara, što je jednaka vrednost brenda koju imaju, na primer, nemački proizvođač automobila Folksvagen ili japanski gigant Panasonik.

Otuda se može izvesti zaključak da su u velikoj meri opravdana očekivanja finansijskih eksperata koji kažu da širenje Sberbanke u međunarodnim okvirima tek počinje, a takođe ima smisla i predviđanje da je Sberbanka na putu da postane jedan od vodećih igrača u bankarskom sektoru u Srbiji.