Da li Evropa „izdiše“?

„Evropa se nalazi u smrtnom ropcu“- tako se za nemački „Deutschlandfunk” izjasnio, pred kraj prethodne godine šef italijanske oblasti Apulija Niki Vendola, tokom svoje posete Berlinu. A ovakvim mračnim izjavama se, pre nekoliko dana, pridružila i sama Evropska komisija.

Radi se o izveštaju, koji je predstavljen 8.januara u Briselu, a tiče se socijalnog razvoja u „velikoj Evropi“. Ovaj izveštaj na 450 stranica, koji je izneo Laslo Andor, predstavlja prema pisanjima štampe, svojevrsni pokazatelj i očevidac „dramatičnog raslojavanja Evrope, koje se tokom poslednjih 5 godina veoma pojačalo“.

Novembra prethode godine, prema izveštaju, nivo nezaposlenosti je u proseku u zemljama Evrozone iznosio 11,8 %. To je maksimalni nivo za poslednjih 20 godina.Posebno je kritična situacija u Španiji, Grčkoj, Irskoj, SLovačkoj, Estoniji, Letoniji i Litvanija. Na primer, među grčkom i španskom omladinom, nezaposlenost je dostigla neverovatnih 56,7%.

A poboljšavanje situacije, po rečima evrokomesara Laslo Andora, za sada ne bi trebalo očekivati. A Niki Vendola smatra da glavno breme krivice nose političari Evrope- u prvom redu nemačka kancelarka Angela Merkel.

Mišljenje šefa katedre politike EU i Saveta Evrope, na Moskovskom državnom univerzitetu, Fakulteta za međunarodne odnose Olega Barabanova:

- Oštro smanjivanje troškova je korisno za popravljanje budžetske slike- govori profesor,- ali ono vodi smanjenju ekonosmkog rasta. U običnim uslovima, recept za izlazak iz ovakve situacije je povezan sa, nažalost, obescenjivanjem valute, što je opet udarac za potrošače. U ovom slučaju, ovaj se recept ne može primeniti, obzirom da članovi Evrozone ne raspolažu svojim valutama. Osim toga, sredstva severnih država, takođe, nisu beskonačno velika. I sve bi to bilo samo odlaganje katastrofe, koja može da se pokaže značajno jačom, od one od pre par godina.

Matias Rosi, ekspert za pitanja državne administracije i prava sa Univerziteta u Augsburgu, Nemačka, smatra da je veliki problem odsustvo dužne solidarnosti među građanima EU:

- Po mom mišljenju, osećanje solidarnosti u EU se među građanima doživljava kao nekakva muka. Neki uopšte ne znaju da su zapravo oni sami građani velike EU. Ako ih pitate da li su saglasni da daju deo svojih sredstava za rešavanje problema koji postoje u Španiji, Grčkoj ili Portugaliji, oni bi u početku do izvesne mere pokazali svoju solidarnost, ali bi ubrzo zaboravili na to.

Bilo kako bilo, na pitanje da li Evropa „izdiše“, može se reći jedno: ako se o njoj još uvek spori, znači da je ona živa.