Domaćim proizvođačima preti propast zbog ukidanja carina na robu iz EU

U skladu sa Prelaznim trgovinskim sporazumom sa Evropskom unijom, od početka ove godine Srbija je ukinula i smanjila carine za mnoge industrijske i prehrambene proizvode iz Unije. Svi se slažu sa ocenom da Srbija nije u tranzicionom periodu uspela da podigne konkurentnost, pa je stoga više nego jasan zaključak da će to značiti propast za mnoge domaće proizvođače, a pogotovo za srpske poljoprivrednike, koji će morati da se suoče sa neizdrživom konkurencijom uvoznih proizvoda iz Evropske unije. Podsetimo, od početka januara 2013. godine ukinute su carine na čokolade, margarin, sladoled, maslac, testeninu, mineralnu vodu, konjak, slatka vina, likere, rakiju, šampone, deterdžente, traktore, alate, građevinske mašine, obuću i mnoge druge artikle.

Takođe, carine su smanjene za razne poljoprivredne proizvode, za skoro sve vrste ribe, goveđe, jagnjeće, svinjsko i pileće meso, kao i za mleko. A prema istom sporazumu sa Evropskom unijom, tačno za godinu dana Srbija će morati u potpunosti da otvori svoje tržište za slobodan uvoz i drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Unije. Domaći poljoprivrednici su sasvim nespremni za tako nemilosrdnu konkurenciju, s obzirom da zemlje Evropske unije godišnje izdvajaju čak 50 milijardi evra subvencija za svoju poljoprivredu. Zato se smatra da će ovakvo otvaranje granica za jeftinije proizvode iz EU dovesti ogroman broj srbskih proizvođača do bankrota.

Stručnjaci upozoravaju da se u Srbiji, zbog neuporedivo manjih subvencija namenjenih poljoprivredi, kao i zbog usitnjenih gazdinstava, može očekivati potpuna propast domaćih proizvođača pred konkurencijom iz Evropske unije. Posledica takvog smanjivanja i ukidanja carina na uvoz robe iz EU, biće preuzimanje srbskog tržišta od strane velikih evropskih proizvođača. Čak i neki zvaničnici smatraju da je moguće da će Srbija doživeti sudbinu Slovačke i Bugarske, a to su zemalje koje sada uvoze 70 procenata poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što znači da su postale skoro sasvim zavisne od uvoza.

Sa potpuno istom situacijom se suočava i Bosna i Hercegovina, gde su takođe smanjene i ukinute carinske barijere za mnoge proizvode iz Evropske unije, a stručnjaci i građani su uvereni da Evropljani time dobijaju novo tržište za slobodan plasman svojih proizvoda, te da korist od takvog slobodnog tržišta imaju samo oni koji su ekonomski jači i na višem tehničkom stepenu razvoja, pri čemu Bosna i Hercegovina može biti samo gubitnik.

U tom smislu su se izjasnili i u Spoljnotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine, gde su doslovno rekli da ukidanje carina na proizvode iz EU neće doneti ništa dobro građanima, a to su dokazali činjenicom da je postupak ukidanja carina počeo još pre pet godina, ali građani od toga nikada nisu imali nikakve koristi, zato što su ostale nepromenjene cene onih proizvoda na koje su ukinute uvozne carine, to jest - ukidanje carina ipak nije dovelo do pada cena na tržištu.

Štaviše, u tih pet godina, otkako su tamo počele da se postepeno smanjuju i ukidaju carine za proizvode iz EU, u skladu sa Privremenim sporazumom o međusobnoj trgovini, Bosna i Hercegovina je izgubila preko 200 miliona evra zbog propuštenih carina.

Dakle, sasvim opravdano se može očekivati i da u Srbiji, s jedne strane, građani neće imati jeftinije proizvode na rafovima trgovina, a sa druge strane će na gubitku biti i državni budžet zbog nenaplaćenih carina. A verovatno najveći ceh će platiti domaći industrijski i poljoprivredni proizvođači, koji nemaju skoro nikakvu šansu pred subvencionisanom konkurencijom iz Evropske unije.

Ratko Paić,