Домаћим произвођачима прети пропаст због укидања царина на робу из ЕУ

У складу са Прелазним трговинским споразумом са Европском унијом, од почетка ове године Србија је укинула и смањила царине за многе индустријске и прехрамбене производе из Уније. Сви се слажу са оценом да Србија није у транзиционом периоду успела да подигне конкурентност, па је стога више него јасан закључак да ће то значити пропаст за многе домаће произвођаче, а поготово за српске пољопривреднике, који ће морати да се суоче са неиздрживом конкуренцијом увозних производа из Европске уније. Подсетимо, од почетка јануара 2013. године укинуте су царине на чоколаде, маргарин, сладолед, маслац, тестенину, минералну воду, коњак, слатка вина, ликере, ракију, шампоне, детерџенте, тракторе, алате, грађевинске машине, обућу и многе друге артикле.

Такође, царине су смањене за разне пољопривредне производе, за скоро све врсте рибе, говеђе, јагњеће, свињско и пилеће месо, као и за млеко. А према истом споразуму са Европском унијом, тачно за годину дана Србија ће морати у потпуности да отвори своје тржиште за слободан увоз и других пољопривредних и прехрамбених производа из Уније. Домаћи пољопривредници су сасвим неспремни за тако немилосрдну конкуренцију, с обзиром да земље Европске уније годишње издвајају чак 50 милијарди евра субвенција за своју пољопривреду. Зато се сматра да ће овакво отварање граница за јефтиније производе из ЕУ довести огроман број србских произвођача до банкрота.

Стручњаци упозоравају да се у Србији, због неупоредиво мањих субвенција намењених пољопривреди, као и због уситњених газдинстава, може очекивати потпуна пропаст домаћих произвођача пред конкуренцијом из Европске уније. Последица таквог смањивања и укидања царина на увоз робе из ЕУ, биће преузимање србског тржишта од стране великих европских произвођача. Чак и неки званичници сматрају да је могуће да ће Србија доживети судбину Словачке и Бугарске, а то су земаље које сада увозе 70 процената пољопривредних и прехрамбених производа, што значи да су постале скоро сасвим зависне од увоза.

Са потпуно истом ситуацијом се суочава и Босна и Херцеговина, где су такође смањене и укинуте царинске баријере за многе производе из Европске уније, а стручњаци и грађани су уверени да Европљани тиме добијају ново тржиште за слободан пласман својих производа, те да корист од таквог слободног тржишта имају само они који су економски јачи и на вишем техничком степену развоја, при чему Босна и Херцеговина може бити само губитник.

У том смислу су се изјаснили и у Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине, где су дословно рекли да укидање царина на производе из ЕУ неће донети ништа добро грађанима, а то су доказали чињеницом да је поступак укидања царина почео још пре пет година, али грађани од тога никада нису имали никакве користи, зато што су остале непромењене цене оних производа на које су укинуте увозне царине, то јест - укидање царина ипак није довело до пада цена на тржишту.

Штавише, у тих пет година, откако су тамо почеле да се постепено смањују и укидају царине за производе из ЕУ, у складу са Привременим споразумом о међусобној трговини, Босна и Херцеговина је изгубила преко 200 милиона евра због пропуштених царина.

Дакле, сасвим оправдано се може очекивати и да у Србији, с једне стране, грађани неће имати јефтиније производе на рафовима трговина, а са друге стране ће на губитку бити и државни буџет због ненаплаћених царина. А вероватно највећи цех ће платити домаћи индустријски и пољопривредни произвођачи, који немају скоро никакву шансу пред субвенционисаном конкуренцијом из Европске уније.

Ратко Паић,