Nove tehnologije više nisu mašta

Tehnologije i uređaji, koje su sasvim nedavno posedovali samo heroji fantastičnih knjiga i romana, danas postepeno dolaze u našu svakodnevnicu. Roboti postaju vešti hirurzi i neumorni pomoćnici u kući. Novčanik uskoro neće zauzimati mesto u džepu, te će se pretvoriti u znak na ekranu smartfona. Novine i časopisi od papira mogu da nestanu. Eksperti su ispričali Glasu Rusije, kakve ćemo tehničke novitete videti sutra, šta će se razrađivati godinama.

Svake godine su sve popularnija virtuelna plaćanja. Plastične bankarske karte već u toku pet decenija zamenjuju papirni novac, ali ih danas potiskuje internet-banking - finansijski instrument, za koji nije potreban bankomat. Danas ovaj sistem samo stiče popularnost, ali će dalje lidirati u sferi bezgotovinskih obračuna, - istakao je posmatrač za informacione tehnologije "Nove gazete" Jurij Revič:

- Na potošačkom tržištu internet-banking će u skoroj budućnosti biti potpuno sposoban da zameni bankarske platne karte. Brzina tog procesa će zaviseti od toga, u kojoj meri ujedinjeni napori banaka, industrije i zakonodavaca budu mogli da učine te instrumente pristupačnim, udobnim i bezbednim. Za sada su oni u primitivnom stanju.

Novi sistem obračuna će biti efikasan samo pri korišćenju smartfona nove generacije, - kaže rukovodilac internet-projekata korporacije GURU Andrej Mihajljuk. Postojeći sistem krije određenu opasnost, - rekao je ekspert.

- Jedino, što može da omogući smartfonu da zameni bankarsku kartu – to je tehnologija RFID, odnosno, bežičnih obračuna. Tehnički nema nikakve razlike – imaš li kartu ili smartfon s tom tehnologijom. Postoje tehnologije, koje omogućuju plaćanje direktno sa računa mobilnog telefona, ali je tu akutno pitanje bezbednosti. U ovom slučaju je paktično nemoguće dokazati da niste to vi platili. Za sada nisu predviđene perspektive da će se platiti svuda i uvek pomoću telefona.

Još jedan izum kao «dopunska realnost», postepeno dolazi u običan život. Jedni od prvih, ko je dostojno ocenio tu tehnologiju, postala su vojna lica, - ispričao je Jurij Revič:

- Pre svega je reč o koristi. To se davno široko koristi u vojnoj oblasti. Oni famozni američki «kibernetizovani» vojnici široko koriste takve stvari. Veoma je udobno, kada se na šlemu pojavljuju kompletni podaci, informacje o bojištu. To je bliska budućnost, ali za sada samo u vojnoj tehnici. U domaćinstvu to neće u skoroj budućnosti izaći iz okvira igračkih gadžeta.

Još jedno pitanje zabrinjava danas stručnjake – hoće li naš digitalni svet ubiti papirnu štampu? Jurij Revič smatra da su dani novina i časopisa u njihovom tradicionalnom smislu izbrojeni:

- Bez sumnje, papirna štampa će izumreti, i to dosta brzo. Smatram da će do konačnog kolapsa doći za pet do deset godina, praktično sam siguran u to. Verovatno je glavno da svi, ko u tom procesu učestvuje – izdavači, novinari, biznismeni moraju da misle na to, kako će živeti dalje. Treba smisliti nove biznis-modele, graditi na drugoj osnovi izdavački posao, revidirati čitav sistem publikacja. To je ogromni broj problema, o kojima niko ne razmišlja. Voleo bih, da to u novoj godini shvati što više ljudi na svim nivoima.

Međutim, Andrej Mihajljuk je ubeđen da je preuranjena sahrana papirne štampe:

- Što se tiče skore smrti papira, ne mogu da kažem nešto određeno. Stvarno se smanjuje tržište dnevne i nedeljne papirne štampe. Ostaje samo lep glancani papir, koji može da se prelista, kada ležiš na kauču. Ako izračunaš broj planšeta, na kojima možeš da dobiješ skoro ista osećanja, u Rusiji to iznosi danas najviše 10 odsto. Odnosno, ostaje najmanje 120 miliona ljudi, kojima je interesantna papirna štampa. Ne verujem da će ti ljudi kupiti planšete narednih godina.

Bilo kako bilo, mnoge stvari, na koje smo se navikli, postepeno će se povući u prošlost i ustupiti mesto novim, udobnijim i funkcionalnijim izrađevinama. Međutim, kada će doći do toga?